Direktan prenos iz Metropoliten opere - Porgi i Bes Džordža Geršvina

Niz direktnih prenosa iz Metropoliten opere u Njujorku nastavljamo 1. februara od 19 sati, kada je na programu vrhunsko američko opersko remek-delo i najambicioznije ostvarenje jednog od najvećih muzičkih talenata nacije - Porgi i Bes Džordža Geršvina.

Delo se fokusira na život pun radosti i borbe crnačkog stanovništva u Čarlstonu, u Južnoj Karolini, u prvim decenijama HH veka. Partitura sadrži bogat asortiman solo arija, od kojih su mnoge postale klasične numere američke pesmarice, ali prava suština ove priče je u njenom opisu jedne neobične i izuzetne zajednice. Mnogi od sporednih, ali upečatljivih likova, imaju važne muzičke i dramaturške uloge u operi, a hor ima centralno mesto od početka do kraja. Uprkos marginalizaciji mesta Ketfiš Rou, ili upravo zbog nje, lokalna zajednica poseduje duboko razumevanje ciklične smene života i smrti, koje je ponekad izraženo u sujeverju, ponekad u istinskoj veri, a ponekad u besmislenim slogovima i horskim uzvicima, kao da je to što treba reći suviše duboko za reči. Hendikepirani Porgi i zlostavljana zavisnica Bes predstavljaju mikrokosmos za sebe: oni su otpadnici među otpadnicima koji upravo zbog toga imaju dublje uvide. Kao protivteža toj izolovanoj zajednici, tu je ideja o dalekom, nejasno shvaćenom Njujorku, mestu poroka i greha, ali i obećanoj zemlji mogućnosti. Kombinacija muzike, reči i ideja u jednoj kompleksnoj mešavini amerikane čini od ove opere jedinstveno i impresivno delo ne samo u okviru operskog repertoara.
Roman „Porgi" Djubouza Hejvarda iz 1925. godine bio je izvor libreta za operu. Sam pisac je, u saradnji sa svojom suprugom, dramskom spisateljicom Doroti, adaptirao roman u uspelu brodvejsku predstavu koja je bila inspiracija za operu, a libreto je napisao Ajra Geršvin. Radnja je smeštena u donekle izmišljena mesta, verzije autentične okoline Čarlstona. Ketfiš Rou je morska verzija stvarnog Kebidž Roua, grupe starih letnjikovaca pretvorenih u pojedinačne stanove sa ulazima u prizemlju, koje su nekada naseljavali potomci oslobođenih robova. Crkveni izlet u I činu odvija se na ostrvu Kitiva, koji je verzija pravog Kijava, 35 kilometara južno od Čarlstona.

Daleko od toga da je samo zbir klasičnih songova, partitura opere Porgi i Bes dostiže nivo muzičkog jedinstva i bogatog, deskriptivnog jezika koji se mogu uporediti sa najvećim operskim dostignućima. Veliki deo dinamizma opere potiče od Geršvinove upotrebe gula muzike priobalne Karoline. Kompozitor je proveo mesece na tamošnjim ostrvima i Djubouz Hejvard se seća jedne večeri kad je Geršvin prisustvovao lokalnom običaju vikanja, kompleksne kombinacije igračkih ritmova koji se udaraju rukama i nogama. Usmena tradicija ostrva kaže da je Geršvin bio jedini belac koji je ikada to mogao da izvede pravilno. Ritmovi i orkestarski motivi povezani sa molitvom, bilo svetom (Serenina molitva nad Bes u II činu), bilo profanom (Porgijeva kockarska molitva u I činu), posebno evociraju vezu između likova i nevidljivog sveta, što je suštinski aspekt privlačnosti opere. Solo partovi su veoma zahtevni. Besina arija Volim te, Porgi traži snagu za legato pučinijevske heroine. I ostali članovi brojne grupe glavnih likova stavljeni su pred slične izazove: matrijarhalna figura Marije karakterni je lik sa specifičnim dobovanjem u vokalnoj deonici sve dok u tercetu na kraju opere ne otpeva klasičnu opersku numeru. Slično tome, Sportin Lajf, uloga koju je Geršvin prvobitno namenio Kebu Kaloveju, mora s jedne strane da izgovara duhovite reči tobožnje službe božje u numeri To nije obavezno tako, a s druge da peva džezirane legato fraze u ariji Uskoro odlazi brod za Njujork. Geršvinovo lično majstorstvo u džezu i njegovi istočnoevropski jevrejski koreni stapaju se sa gula motivima ove priče da bi stvorili lično, autentično, briljantno i potpuno uverljivo muzičko platno.

Opera Porgi i Bes prvi put je izvedena 1935. godine u njujorškom teatru „Alvin", a dugo pripremana i debatovana premijera u Metu se konačno odigrala 1985, kada je dirigovao Džejms Levin, a u naslovnim ulogama su bili Sajmon Estiz i Grejs Bambri. Delo je tokom četiri sezone imalo 54 reprize. Prošle jeseni opera se vratila na scenu Meta u novoj produkciji, koju je režirao Džejms Robinson. U naslovnim ulogama su Erik Ovens i Ejndžel Blu, a ansamblom Metropolitena dirigovaće Dejvid Robertson.

Urednice prenosa su Gorica Pilipović i Maja Čolović Vasić.