Hram

"Banović Strahinja", iz malene Banjske, kraj Kosova, neobična, višeslojna, psihološki provokativna pesma, o prevari, izdaji, opraštanju, koja retko kog čitaoca ostavlja ravnodušnim, kao što ni veliki Gete nije mogao, pročitavši je, da ne prokomentariše njenu neobičnost. Spada u pesme pretkosovskog ciklusa, a sačuvao ju je Vuk Karadžić kome je u pero pesmu ispevao Starac Milija, nadareni epski pevač, rodom iz okoline Kolašina. Po izvorima, Milija, ubivši Turčina beži u Srbiju, nastanivši se u Požeškoj nahiji. Za Starca Miliju Vuk je čuo oko 1820 ,a knez Miloš mu je pomogao da se sa njime sastane dve godine kasnije. Postoje i druge varijante pesme Banović Strahinja, u kojima neverna ljuba biva kažnjena smrću, ali ih je nadživela verzija Starca Milije i Vuka Karadžića - bezimenoj, nevernoj ženi se oprašta (u onim drugim ona se zove Anđelija). "Šure moje, devet Jugovića, što se, braćo, danas obrukaste! Na koga ste nože potrgnuli? Kad ste, braćo, vi takvi junaci, kamo noži, kamo vaše sablje, te ne biste sa mnom na Kosovu, da činite s Turcima junaštvo, desite se mene u nevolji? Ne dam vašu sestru poharčiti-bez vas bih je mogao stopiti, al ću stopit svu tazbinu moju, nemam s kim ladno piti vino; no sam ljubi mojoj poklonio. Pomalo je takijeh junaka ka što bješe Strahiniću bane". "Sa hrišćanskog stanovišta opraštanje je ne samo poziv, nego i obaveza onih koji žele da idu Hristovim putem", zapisuje naša današnja sagovornica magistar teologije Julijana Kojić. Međutim, čak i u umetničkom nasleđu judeohrišćanske kulture, motivi opraštanja nisu česti... Ipak, iako retki, neki od primera oproštenja, onog nemogućeg oprosta koji pokazuje nemerljivu snagu onoga koji prašta, bili su transformišuća sila koja podseća da izvan svetovne i svakodnevne logike, ipak,može postojati i postoji dobro, Bog čija će logika i smisao tek zavladati u "životu budućeg veka". Iako inspirativan, nalog za opraštanjem, povezan sa ljubavlju prema neprijatelju, u nama ne nalazi odgovor, i često vređa naš duboko usađen osećaj za pravdu".

U ovonedeljnom Hramu govorimo o temi: Motiv opraštanja u narodnoj pesmi Banović Strahinja (hrišćansko-feministički osvrt). Gošća emisije je magistar teologije Julijana Kojić.

Autor i voditelj: Dušanka Zeković.