Riznica

U Galeriji SANU, od 13. decembra 2019. godine, do 31 marta 2020. godine, posetioci mogu da vide izuzetnu izložbu: "Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenice - drevnost, postojanost, savremenost", koju je Srpska akademija nauka i umetnosti pripremila u saradnji sa manastirom Studenica. Ovim naučno-stručnim projektom ujedno se obeležava i veliki jubilej - 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Cilj izložbe je bio da se ukrštanjem autentičnih artefakata i konvencionalih eksponata sa novim tehnologijama i digitalnim instalacijama,kreira interaktivna, savremena prezentacija manastira Studenica.

"Studenica i njeno kulturno blago odabrani su da reprezentuju značaj srpske crkvene umetnosti i njenu visoku estetsku vrednost iz više razloga. Zasnovana zaslugom Stefana Nemanje, utemeljita samostalne srpske države i rodonačelnika dinastije Nemanjića, studenička Bogorodičina crkva, namenjena da služi kao ktitorovo grobno mesto, odmah po izgradnji i živopisanju postala je u srpskoj sredini vrhunski umetnički uzor, oponašan vekovima. Pored ugleda ktitora i verovanja u čudotvornost njegovih moštiju, tome je posebno doprinela izvanredna veština angažovanih graditelja, skulptora i slikara, obrazovanih na najboljim tradicijama romaničke i vizantijske umetnosti. Posle Nemanjine smrti ktitorsko pravo u Studenici nasledili su njegovi sinovi, s tim da je od 1207. godine brigu o manastiru i njegovom ukrašavanju preuzeo najmlađi od njih, Sava, u to vreme jeromonah. On je upravo kao arhimandrit Studenice pripremao uslove za stvaranje srpske autokefalne crkve. Lepotu manastira uvećavali su i Nemanjići treće i četvrte generacije,posebno kralj Milutin. On je sagradio paraklis posvećen Bogorodičinim roditeljima, svetom Joakimu i Ani, kasnije po njemu nazvan Kraljevom crkvom. To je građevina ljupke, skladne arhitekture i izvrsnih fresaka, proisteklih iz ruku Mihaila Astrapa, jednog od najvećih vizantijskih slikara epohe. Veličanstvenosti manastira doprinosili su i poručioci i priložnici umetničkih dela iz poznijih vremena, počev od prvih dana dugog turskog ropstva sve do savremenog doba. Oni su bogatili i bogate biblioteku Studenice, opremili njene crkve i riznicu novim ikonama, knjigama i sasudima tako da je slavna Nemanjina zadužbina neprekidno predstavljala i još uvek jeste žarište nacionalne kulture" (akademik Miodrag Marković, autor izložbe: Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenice - drevnost, postojanost, savremenost).

Gost ovonedeljne Riznice je akademik Miodrag Marković, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenje za istoriju umetnosti, autor izložbe u Galeriji SANU: "Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenice - drevnost,postojanost, savremenost, kao i urednik pratećeg kataloga.

Autor i voditelj: Dušanka Zeković.