Znakovi

Prošlonedeljni razgovor o knjizi "Neoavangarda i konceptualna umjetnost u Hrvatskoj" bila je prilika da se događanja na likovnom planu jedne sredine uopšteno sagledaju i u kontekstu jugoslovenskog kulturnog prostora, ali i društvenog uređenja. Istovremeno i da se porede situacije u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, kao centrima novih stremljenja u umetnosti i kulturi nekadašnje Jugoslaviije. Tom prilikom je rečeno da su te tri situacije veoma različite, i u pobudama, i u idejniim postulatima, i u načinima i modalitetima sprovođenja. Prošle nedelje smo čuli kako su hrvatski umetnici i drugi stvaraoci u kulturi načinili otklon od vladajućeg modela modernizma 60-tih.

Šta se dešavalo na umetničkoj i kulturnoj sceni u Srbiji tog vremena? U knjizi "Ideološki modeli" autorka, dr Lidija Merenik je razvoj posleratne likovne umetnosti u Srbiji posmatrala kroz odnos umetnosti prema socialističkom uređenju, te je posle "totalitarnog" i "modernističkog" modela, tokom šezdesetih nastupio "kritički" model, sačinjen od različitih pristupa umetnosti i samom umetničkom delu, kao kritika i modernističkog modela ali i istovremeno i preispitivanje duštva uopšteno. Uporedo s likovnom umetnošću, u filmu se javljaju novi vetrovi, koji NOB i Revoluciju posmatraju prevashodno kroz prizmu običnog čoveka i njegove nedoumice i upitnosti.

Iako enformel u likovnoj i "crni talas" u filmskoj umetnosti nastaju i razvijaju se skoro istovremeno, savremena ni istorija umetnosti ni istorija filma, metodološki bazirane na multidisciplinarnosti, ne pronalaze dodirne tačke izmedju ove dve umetničke pojave, sem u slučaju Miće Popovića. Samo pitanje da li postoje te veze, ili ne, dovoljno je intrigantno da ga danas postavimo na dnevni red Znakova.

Gost će biti Stevan Vuković, filozof i teoretičar umetnosti, urednik Filmforuma Studentskog kulturnog centra.

Urednik i voditelj Znakova: Sava Ristović.