Hipokratija

Današnji gost Hipokratije je prof. dr Aleksandar Palavestra, sa  Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Evolucija je, u biološkom smislu, proces u kome se tokom dugog vremena menjaju odlike neke žive populacije, pod uticajem prirodne selekcije i adaptacije na okolinu. Ukoliko se neka vrsta ne prilagodi okolini u kojoj se nalazi, obično ne preživljava. Evolucija i „preživljavanje samo sposobnih" nisu jedno te isto. Evolucija se odnosi na kumulativne promene u nekoj populaciji, ili u nekim vrstama, koje se odvijaju veoma dugo. „Preživljavanje samo sposobnih" popularna je sintagma i odnosi se na proces prirodnog odabira onog što je najbolje, i u suštini je pogonski mehanizam evolucionih promena.

Kulturna evolucija označava neprekidne promene nebioloških aspekata ljudskog društva i u labavoj je analogiji s biološkom evolucijom, jer u njoj ne funkcioniše nužno Darvinova prirodna selekcija u kojoj preživljavaju samo sposobni. Biološka i kulturna evolucija imaju izvesne sličnosti, ali i mnoge razlike. I jedna i druga zasnivaju se na varijaciji, nasleđu i selekciji, mada se pojave i način funkcionisanja tih osobina razlikuju. Prirodna, tj. biološka evolucija je oportunistička i bez cilja, dok je kulturna evolucija svestan proces, obično dobro planiran i ima cilj. U biološkom svetu, izvori varijacija su mutacije i genetička rekombinacija. Nasleđe je vezano za reprodukciju (stvaranje potomaka) i prenosi se na sledeće generacije putem genskog materijala. Glavni selektivni mehanizam kulturne evolucije je miroljubiva difuzija znanja i umeća i dobrovoljno i dvosmerno pozajmljivanje i usvajanje specifičnih odlika susednih zajednica. Za pojavu kulturne evolucije bio je neophodan jezik kao kulturni replikator, koji po svemu odgovara ulozi gena u biološkoj evoluciji. Kreativnost ljudi i sposobnost čitanja misli sagovornika, specifičan je kapacitet koji omogućava da pretpostavimo šta drugi ljudi imaju na umu. Kulturna evolucija deluje na umetnost, društveno ponašanje i norme. U ne tako dalekoj budućnosti imaćemo na raspolaganju tehnologiju genetičkog inženjeringa koji omogućava precizno i obilno prebacivanje gena jedne vrste na neku drugu. Ta sposobnost proizvod je kulturne evolucije. Da bi se sačuvao život u divljini, onako kako ga je priroda stvorila, mašinerija biološke revolucije mora biti zaštićena od homogenizujućeg efekta kulturne evolucije, koji je, kako vreme protiče, sve izrazitiji.

O različitim aspektima kulturne i biološke evolucije govoriće nam naš dragi i uvaženi gost.

Emisiju priprema i vodi Momčilo B. Đorđević.