Rečeno i prećutano

Moglo bi da se desi da do polovine veka oko 200 miliona ljudi bude prinuđeno da napusti domove zbog globalnog zagrevanja.

Prema proceni Međunarodne organizacije za migracije, u potrazi za utočištem svetom će tumarati dve stotine miliona „klimatskih izbeglica" - ljudi čiji će domovi, pa i zemljište na kojem su se nalazili, biti zbrisani podizanjem nivoa mora i ostalim pretpostavljenim posledicama globalnog zagrevanja ili će pak njihove kuće još biti na mestu, ali će ih suše i druge nedaće ostaviti bez hrane i drugih uslova da bi tu mogli da nastave život.

Socijalni i ekonomski faktori već presuđuju u tome koliko će neko biti zaštićen od ćudi klime. Ne radi se samo o tome da su siromašne države mnogo više pogođene vremenskim nepogodama, već nemaju dovoljno novca da se od njih brane, zbog čega naučnici kažu da se malo šta zaista može nazvati „prirodnom" katastrofom, to jest hirom više sile od kojeg spasa nije bilo.

Da li smo postali Englezi u svakodnevnim pričama o vremenskim prilikama?Koliko smo od njih udaljeni po materijalnoj sposobnosti da se od neprilika zaštitimo? Gde smo kada se posmatra nivo svesti o čuvanju prirodnih resursa?Koliko se u savremenim migracijama već prepoznaju one izazvane klimatskim promenama i kakav će biti bilans u pogledu povećanja globalne nejednakosti?

Govore: Jasminka Oliverić Jang, strateg u Fondaciji RES i dr Vladimir Đurđević, klimatolog.

Autor Dušanka Petrović