Hipokratija

Gosti emisije su profesori Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu - dr Nikola Popović i dr Vojislav Ilić.

Psi, a naročito oni sa statusom kućnih ljubimaca, u nauci su tretirani kao potomci kurjaka, koji su pripitomljavanjem i zavisnošću od svojih vlasnika tokom hiljada godina u dobroj meri postali degenerici. Ali, odskora, nova generacija istraživača vratila je ugled omiljenom čovekovom pratiocu. „Psi znaju takve stvari za koje se mislilo da ih mogu savladati i naučiti samo ljudi", tvrdi naš gost - prof. dr Nikola Popović.

Odanost koju psi neprekidno dokazuju ljudima, kroz vekove, deo je njihovog prirodnog instinkta. Njihovo ponašanje prema onima koji su ih prihvatili nije daleko od ideja koje ljudi imaju o ljubavi i prijateljstvu i zato mnogi vlasnici pasa svoje ljubimce izjednačuju sa članovima porodice. Život pasa u neposrednoj blizini ljudi i njihova međusobna povezanost postali su interesantni antropolozima. „Kad se radi o razumevanju ljudskog ponašanja, nijedan sisar ne može se ni približiti psu" - objašnjava prof. dr Vojislav Ilić. Dokazano je da psi daleko nadmašuju čovekolike majmune, bar kad je u pitanju razumevanje ljudi, njihovih želja i namera. Kad se, na primer, ispred psa i šimpanze stave dva suda, od kojih samo u jednom ima hrane, i kad se kažiprstom pokaže sud sa hranom, pas odmah shvata smisao, za razliku od šimpanze, koji je genetski daleko bliži čoveku.

Još i više, mnogi psi čak znaju da protumače pogled vođe eksperimenta. Ukoliko bi ovaj pogledao u pravcu suda s hranom, pas bi odmah krenuo prema njemu i pokušao bi da se domogne hrane. Međutim, ukoliko bu pogled bio uperen u pravcu malo iznad suda, prema nekoj tački na zidu, pas to ne bi protumačio kao uputstvo već bi ostao bez reakcije. Za sve to majmuni nisu sposobni.

O sličnostima psa i čoveka, o istim bolestima od kojih obolevaju, o njihovim veštinama komunikacije govoriće nam više naši dragi i uvaženi gosti.

Emisiju pripremaju prof. dr Momčilo B. Đorđević i prof. dr Aleksandar Petrović.