Direktan prenos iz Metropoliten opere - Rihard Vagner: Zigfrid

Zigfrid je treća opera iz Vagnerove tetralogije Prsten Nibelunga. Delo je premijerno izvedeno u Bajrojtu 1876. u sklopu prvog integralnog izvođenja ciklusa. Iako se u konačnoj verziji epske sage o Nibelunzima priča o Zigfridu nalazi tek u trećoj operi, zapravo je ovo najstariji deo ciklusa i začetak čitave tetralogije. Vagner je prvobitno nameravao da napiše dve opere - Mladi Zigfrid i Zigfridova smrt - koje su potom prerasle u treću (Zigfrid) i četvrtu operu (Sumrak bogova).

Veliki deo drame izražen je u orkestru: Vagnerov sistem lajtmotiva, začet u Rajnskom zlatu, a razrađen u Valkiri, ovde je uzdignut na još viši nivo pošto se ideje i događaji prepliću i razvijaju jedni iz drugih. Orkestar stvara jedan od najdelikatnijih i najčarobnijih zvučnih pejzaža u operi, to je evokativna scena šumskog treperenja u II činu. Dominacija muških glasova kroz celu operu, sa čak tri basovske uloge, stvara tamnu, maglovitu atmosferu koja odgovara mestu odvijanja radnje - šumskim pećinama - u skoro celoj prvoj polovini dela. Naslovna uloga se ističe kako zbog svoje dužine tako i zbog neverovatnog raspona raspoloženja i karaktera - od herojskog, preko refleksivnog do nežnog i romantičnog.

Radnja opere smeštena je u mitološko vreme kada su se bogovi i ostala natprirodna bića borili za prevlast na Zemlji, dok su se ljudi uzdizali kao nova snaga. Patuljak Mime pokušava da napravi mač kojim bi Zigfrid, mladić kojeg je odgajio, ubio džina Fafnera, ali mu to ne polazi za rukom jer mač Notung može da iskuje samo onaj koji ne poznaje strah. Prepoznavši da je Zigfrid neustrašivi junak o kojem mu je Votan govorio, Mime mu pokazuje kako da napravi mač kojim Zigfrid potom ubija Fafnera. Ali pre nego što džin u obliku zmaja izdahne, on upozorava Zigfrida da se pazi Mimeove izdaje. Fafnerova krv, koja je slučajno dotakla Zigfridova usta, pruža junaku moć da razume jezik šumske ptice, koja ga savetuje da iz Fafnerovog blaga uzme čarobni prsten i šlem Tarnhelm, a zatim mu priča o prelepoj valkiri Brunhildi koja usnula leži na steni okruženoj vatrom.

Vagnerovu tetralogiju, taj ultimativni operski ep, na inovativan način je režirao Robert Lepaž i to je jedna od najambicioznijih produkcija koja je do sada zamišljena na operskoj sceni. Ovog proleća Prsten Nibelunga vraća se u Metropoliten prvi put posle premijere 2012, što znači da su zaposleni u operskoj kući proveli skoro godinu dana radeći na unapređivanju i osavremenjivanju kompleksne scenske mašinerije i tehnologije. 

Glavne uloge u predstavi 13. aprila tumačiće Štefan Finke kao Zigfrid, Kristina Gerke kao Brunhilda, Gerhard Zigel kao Mime, Dmitrij Bjeloseljski kao Fafner, Tomaš Konječni kao Alberih, Erin Morli kao šumska ptica i Mihael Fole kao Votan. Predstavom će sa dirigentskog pulta upravljati švajcarski umetnik Filip Žordan, inače muzički direktor Pariske opere i Bečke državne opere, u svakom slučaju, stručnjak za Vagnerova dela koja je dirigovao i na festivalu u Bajrojtu. Sada se vraća u Metropoliten prvi put posle 2007.

Tokom prve pauze u prenosu slušaoci će moći da čuju razgovor sa tumačem naslovne uloge, da se podsete Vagnerovih stavova iz njegove knjige Opera i drama, te da se obaveste o našem narednom prenosu. Tokom druge pauze emitovaćemo razgovor o Vagneru i njegovom stvaralaštvu iz časopisa Gramofon, razgovor koji vode urednik Edvard Sekerson i jedan od vodećih engleskih bas-baritona Džon Tomlinson, koji se posebno proslavio ulogom Votana.

Urednice i voditeljke prenosa su Gorica Pilipović i Maja Čolović-Vasić.