Sezona 2018/19 radijskih prenosa iz Metropoliten opere u Njujorku, na talasima Radio Beograda 2 i 3

Direktan prenos iz Metropoliten opere - Kamij Sen Sans: Samson i Dalila

Sezonu operskih prenosa iz Metropolitena nastavljamo u subotu 23. marta u 18 časova operom "Samson i Dalila" Kamija Sen Sansa.

Naslovne uloge u novoj Metropolitenovoj produkciji, nakon 20 godina, tumače američki tenor Gregori Kundi i gruzijski mecosopran Anita Rašvelišvili. Reditelj je nekadašnji Beograđanin Darko Trešnjak, dobitnik nagrade „Toni" za najbolju režiju mjuzikla u 2014. godini - predstavu Džentlmenski vodič za ljubav i ubistvo. On je za svoj debi u Metropolitenu osmislio živopisnu, zavodljivu produkciju sa monumentalnim Dagonovim hramom u poslednjem činu, gde naslovni junak pod ruševinama građevine sahranjuje svoje neprijatelje Filistejce. Dirigent je ser Mark Elder.

Francuski romantičar Kamij Sen Sans, vodeća figura francuskog muzičkog života u drugoj polovini XIX veka, uspešan kao orguljaš, pijanista, dirigent i istaknuti komentator muzičkih zbivanja, napisao je 12 opera. Ali, samo je jedno od tih dela osvojilo i zadržalo mesto na internacionalnom repertoaru - biblijski operski ep Samson i Dalila

Sen Sans je najpre 1867. godine imao nameru da napiše oratorijum na temu o Samsonu i Dalili, koja mu je bila bliska zahvaljujući Volterovom libretu za Ramoovu operu Samson. Ferdinan Lemer mu je predložio da umesto oratorijuma napišu operu, pa je tako mladi pesnik bio i očigledni izbor za libretistu.
Zbog biblijske teme koju francuska publika nije viđala na operskoj sceni, kompozitor se susreo sa nizom prepreka u predstavljanju dela u svojoj zemlji, ali je zahvaljujući velikoj zainteresovanosti i uticaju Franca Lista, premijera bila održana u Vajmaru 1877. godine. Iako uspeh tom prilikom nije izostao, proći će trinaest godina do prvih izvođenja u Francuskoj (u Bordou, Tuluzu, Nantu, Monpeljeu), a publika u Pariskoj operi delo će videti tek 1892. godine.
Kao izvor za libreto Sen Sansu je poslužila poznata priča iz biblijske Knjige o sudijama, koja je uprkos svojoj sažetosti postala jedna od najpopularnijih storija o ljubavi, ili bar strasti, i koja je arhetipski opis situacije u kojoj muškarca izdaje nemoralna žena. Sen Sansova opera, zajedno sa drugim obradama u različitim žanrovima, imala je veoma važnu ulogu u popularizaciji ove priče. S vremenom je zavladala pozornicama, dokazavši se kao monumentalno, atraktivno delo u kome su legendarne interpretacije ostvarili neki od najvećih pevača: Džon Vikers i Enriko Karuzo su blistali u ulozi Samsona, dok su nezaboravne Dalile bile Grejs Bambri, Širli Veret i Elena Obrascova.

Radnja opere, kao i biblijske priče, odvija se u Gazi, glavnom gradu antičke Filisteje, i u dolini Sorek, blizu Jerusalima. Vreme događanja je oko 1150. godine pre naše ere. Sen Sansa je posebno privlačila tema usamljenosti Samsona i Dalile, ne samo dvoje ljubavnika već i pripadnika suprotstavljenih društava. Svestan specifičnosti transponovanja istorijskih i mitoloških priča u muziku, zapisao je u memoarima da „religiozne priče spadaju u grupu između istorije i mitologije. U njima zaplet nije previše važan jer je suština u emocijama; to je jedina stvar koju muzika svojim božanskim jezikom treba da izrazi". I, pošlo je za rukom Sen Sansu da napiše upravo tako emotivnu, kolorističnu i dramatičnu partituru - delo koje predstavlja kompendijum njegove raznovrsne muzičke genijalnosti. Delovi poput Daliline zavodljive arije Mon coeur s'ouvre à ta voix (Moje srce se otvara na tvoj glas) i Bahanalija, izuzetnog baletskog fragmenta u finalnoj sceni, poznati su i izvan operskih kuća. U celoj operi vrlo su slikovito i ubedljivo predstavljena osećanja i atmosfere koje se kreću u širokom izražajnom luku: od snažnih, grubih do egzotičnih, od bezosećajnih do senzualnih i čak duhovnih.

Opera se odvija u tri čina i četiri slike.

PRVI ČIN Palestina, 1150. p. n. e.

Na jednom trgu u Gazi, grupa Jevreja moli Jehovu da ih izbavi iz filistejskoga ropstva. Njihov vođa Samson prekorava ih zbog nedostatka vere, a kada filistejski zapovednik Abimelek osudi i njih i njihovog boga, on ga ubije i odvodi Jevreje. Veliki sveštenik Dagon dolazi iz filistejskoga hrama i proklinje Samsonovu čudesnu snagu, a potom odlazi odnoseći telo pokojnika na nosilima. Jedan stari Jevrejin slavi povratak Samsona. Spoljne zidine hrama nestaju i pojavljuje se Samsonova bivša ljubav, Filistejka Dalila, koja ga poziva da dođe u njenu kuću. Zajedno sa svojim služavkama zavodljivo pleše pred Samsonom, koji se ogluši na proročanstva starog Jevrejina.

DRUGI ČIN U dolini Sorek Dalila moli svoje bogove da joj pomognu u zavođenju i razoružavanju Samsona, te obećava Velikom svešteniku da će pronaći način da Samsona učini bespomoćnim. Pojavljuje se Samson, koji je protiv svoje volje obuzet strašću. Kada se u potpunosti predao Dalilinim čarima, ona se pretvara da sumnja u iskrenost njegovih osećanja i traži da joj dokaže svoju ljubav tako što će joj odati tajnu svoje snage. Kada on odbije, ona zaplače. Samson čuje grmljavinu, odnosno upozorenje od Boga, ali ne može da odoli Dalili. Ubrzo nakon toga, saznavši da se tajna Samsonove snage krije u njegovoj dugoj kosi, Dalila poziva skrivene filistejske vojnike koji upadaju, osljepljuju i odvode Samsona.

TREĆI ČIN U tamnici u Gazi slepi Samson okreće mlin moleći se za svoj narod koji će patiti zbog njegovog greha. Tokom bahanalija u Dagonovom hramu, Dalila i veliki sveštenik ismevaju Samsona terajući ga da klekne pred Dagonom. On zamoli jednoga dečaka da ga odvede do dva glavna stuba hrama. Tada zamoli Jehovu da mu povrati snagu i uz veliki napor ruši stubove na sve prisutne i na sebe samog.

U toku dve pauze čućete intervju sa mecosporanom Anitom Rašvelišvili koji smo dobili posredstvom Metropolitenove radijske mreže, kao i razgovor novinara Džeremija Nikolasa sa renomiranim britanskim violončelistom Stivenom Iserlisom o stvaralaštvu Kamija Sen Sansa.

Urednice prenosa su Gorica Pilipović i Maja Čolović Vasić.

broj komentara 0 pošalji komentar