Agora

O sukobu Jugoslavije i Informbiroa

 

 

„Goli otok je najmračnija i najsramnija pojava u jugoslovenskom komunizmu. Goli otok je i nešto više, nešto gore i užasnije: neslućeno posrtanje i neslućeno ponižavanje", napisao je Milovan Đilas. Na Golom otoku je od 1949. do 1956. godine bilo više od 16.000 političkih neistomišljenika koji su se izjasnili za Staljina i rukovodstvo SSSR-a. Oni su optužili Tita i Komunističku partiju Jugoslavije za nepravilnu unutrašnju i spoljašnju politiku, odnosno za odstupanje od marksizma/lenjinizma. Može li se Informbiro svesti samo na represiju na Golom otoku? Šta je ondašnja Jugoslavija dobila zahvaljujući „istorijskom ne" i kako danas sagledavamo sukob od pre skoro sedam decenija, koji je ostavio veliki ožiljak u sećanju i kulturi naroda na ovim prostorima? Povod za razgovor sa istoričarima dr Srđanom Cvetkovićem i dr Kostom Nikolićem jeste ciklus predavanja u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti o sukobu Jugoslavije i Informbiroa, a koja će trajati do maja.

Uređuje i vodi: Snežana Bićanin

broj komentara 0 pošalji komentar
Agora Agora

Autor:
Snežana Bićanin

Radio-magazin koji analizira fenomene iz oblasti političkog života, filozofije, politike i političke teorije. [ detaljnije ]