Hipokratija

Gošća emisije je gospođa  dr Nataša Cerovac, specijalistkinja neurologije u Klinici za dečju neurologiju KCS i profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Kad se govori o autizmu onda se ima u vidu opšti naziv za grupu kompleksnih poremećaja tokom ranog razvoja mozga. Autizam se u početku odlikuje različitim stepenima odsutne ili poremećene verbalne i neverbalne komunikacije dece i beskrajnim ponavljanjima nekog tipa ponašanja. 

Pored genetičkih faktora koji su u 10 % slučajeva nesporni, u nastajanju ovog razvojnog poremećaja, bitni su i činioci iz okoline koji predstavljaju rizik. pre svega različite infekcije, naročito rubeola, alkohol, pesticidi, zagađenost vazduha gasovima i česticama. Postojale su, a na nesreću i dalje postoje nadaleko poznate protivurečnosti o vakcinaciji, tj vakcinama kao prouzrokovačima autizma, što je definitivno opovrgnuto sa naučne i stručne strane, ali zabluda o vakcinama kao krivcu za autizam opstaje uglavnom u vanmedicinskim sferama.

Autizam ima svoje korene u vrlo ranim, (pre rođenja), nepravilnostima u razvoju mozga, pre svega na nivou međusobnog kontakta nervnih ćelija, tj. neurona i u formiranju neuronskih kola preko kojih se obavlja transfer informacija između bliskih delova mozaga ali i onih na većim rastojanjima.

Globalno posmatrano, autizam danas pogađa oko 25 milioina ljudi. Pre dvadesetak godina, bile su jedna do dve autistične osobe na milion stanovnika. U evropskim zemljama i Americi, 2017. godine bilo je - 1.5% dece sa dijagnozom autizma. Dečaka sa autizmom ima 4 do 5 puta više nego devojčica, a uzeto zajedno, na 150 dece jedno dete je žrtva autizma. Poremećaj se javlja podjednako često u svim rasama, etničkim i socioekonomskim grupama. Češći je među dečacima nego devojčicama.

Bolest se javlja pre 3 godine i traje celog života. iako se simptomi mogu poboljšati tokom vremena. Ima dece kod koje se simptomi mogu prepoznati vrlo rano u prvih nekoliko meseci po rođenju, ali su u većini slučajeva oni očigledni do kraja druge godine.
Pored klasičnog autizma postoji i njegov blagi oblik poznat kao Aspergerov sindrom u kome dominira neobično ponašanje prema okolini i neobično interesovanje za neke živitne pojave i aktivnosti. Problema sa govorom, izražavanjem i intelektualnom stabilnošću nema. Međutim autistične osobe sa Aspergerovim sindromom pokazuju neke spektakularne sposobnostim pre svega memorije, matematičkog računanja, prepoznavanja fragmenata kompleksnih muzičkih dela, sposobnosti kalendarskog kalkulisanja i sinestezije tj pretvaranja delove memorije u različite boje i ukuse. Osobe sa Aspergerovim sindromom, u svom mozgu imaju ostrvca genijalnosti. Setimo se filma "Kišni čovek" sa Dastinom Hofmanom u glavnoj ulozi.

Atipični autizam spada u spektar autizma, ali se odlikuje samo socijalnom neprilagodljivošću i teškoćama verbalne komunikacije.

O tipovima autizma, njegovima simptomima i tretmanu govoriće nam naša draga u uvažena gošća profesorka Nataša Cerovac.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.