Hipokratija

Muzeji čuvari nacionalnog i kulturnog nasleđa.

Izazovi interpretacije kulturnog nasleđa - redefinisanje muzeja.

Gost emisije je gospodin Slavko Spasić, predsednik Nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta muzeja (ICOM).

Muzej je institucija i slika prošlosti zemlje i ljudi iz koje se vidi kako su živelo i preživljavalo u vremenima koja nisu uvek bila laka. Pod krovom muzeja čuvaju se različite stvari od značaja za prirodu i čoveka, a u modernim društvima muzej je mesto u kome se osećaju kultura i duh nacije i sveta kao celine. Sama reč muzej izvedena je iz grčke reči muzeion što govori da su u njemu nekad bile muze, kćeri boga Zevsa i da je muzeion dvorac muza. Njih devet smatrane su zaštitinicama umetnosti i znanja. Muzeji kakve ih danas znamo, nisu neka inovacija u istorijskom smislu. Prvi muzej osnovan je u Aleksandriji 283. godine pre nove ere, ali postoje dokazi da je nešto slično njemu postojalo još u Vavilonu. Ono što je skupljano i čuvano u tim prvim muzejima imalo je isti značaj koji se danas pridaje kolekcijama većine muzeja, pa i onih najmodernijih. Značaj muzeja je veliki zato što se razgledanjem zbirki u njima i slušanjem onoga što o zbirkama govore kuratori, dopunjava obrazovanje, a pored toga stiče se i poboljašava već postojeći nivo kulture posetilaca. Muzej nije mesto zabave i pukog zadovoljavanja radoznalosti, već nešto mnogo značajnije. U muzejima i za muzeje rade visoko obrazovani stručnjaci, okrenuti nauci i istraživanjima, a zajedno sa njima su eksperti sa pedagoškim iskustvom, koji posetiocima tumače poreklo i značaj mnogih izloženih predmeta, pre svega u vremenskim okvirima, a onda i u kulturnom kontekstu. 

Najvažnija činjenica o muzejima odnosi se na pouzdanost i verodostojnost onoga što se u njima čuva. Nema posetilaca koji po izlasku iz zgrade muzeja ne osećaju da su nešto novo saznali i naučili. Muzej je kao ilustrovana knjiga istorije ljudskog roda i pomaže razumevanju onoga što je čovek kroz istoriju postigao i šta još učiniti može. Univerzum prirode i čoveka u njoj, pomera i svakodnevno širi granice pred našim očima i zato je muzej za posetioce koji će u njega doći, mesto gde se mnogo toga čini očiglednim i razumljivim U poslednjem, 20. veku, napredak čovečanstva je sistematizovan, a muzej je dobio zasluženo i zapaženo mesto u životima civilizovanih ljudi.
Muzej ima trostruki značaj: 1) stimuliše ljubopitljivost i time širinu opšteg znanja; 2) u svojim odeljenjima muzeji prikazuju estetiku kulture raznih perioda u razvoju ljudi; 3) obezbeđuje rekreativno i intelektualno uživanje. Dovoljno je pokazati šta je sve čovek mogao napraviti nekada i sada, od zemlje, gline, kamena i metala. Vizuelni doživljaji u muzejima su mnogo upečatljiviji i dugotrajniji od bilo kojih drugih.

Muzeji igraju značajnu ulogu u čuvanju antropoloških zapisa, po prirodi stvari, budući da je antropologija kao naučna discipolina nastala i razvijala se u muzejima.
U modernom društvu postalo je nužno redefinisati misiju muzeja, njihove ciljeve, funkciju i strategiju, kako bi se jasnije prikazali očekivani rezultati ubrzanih promena u svetu.
Danas su muzeji snaga koja dovodi do promena i razvoja na celoj planeti. U suštini muzej je ogledalo događanja u društvu, a što je najvažnije, muzej je liderska institucija koja promoviše duhovno nasleđe ljudi. Osim toga, muzeji moraju u budućnosti uzeti većeg udela u rešavanju problema narkotika, dece prepuštene ulici, prostituciji i u ubeđivanju stanovništva da svaki pojedinac ima ulogu u čuvanju nacionalnog i kulturnog nasleđa.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.
 

broj komentara 0 pošalji komentar