Riznica

"Mihailo Obrenović je bio sasvim drugačiji čovek nego njegov otac Miloš. Miloš je bio naš nepismeni seljak; Mihailo: jedan lepo obrazovan zapadnjak. Ali, i pored tih razlika ,Miloš i Mihailo predstavljali su isti vladalački tip. Obojica su bili apsolutisti, koji usresređuju državu u svojoj ličnosti. Miloš je govorio da nosi na srcu sudbinu seljaka: on je na prestolu ostao narodni čovek, i pazio da narodu bude dobro. To isto staranje o seljaku vidi se i kod Mihaila. Po političkoj inteligenciji Mihailo je neosporno izostajao iza svoga oca. Izvesno gubljenje u apstrakcijama i izvesni poleti mašte onesposobljavali su ga za tačnu procenu činjenica i praktično ograničavanje na moguće dobiti. Ali, ako je imao manje inteligencije i energije od svoga oca, Mihailo je imao mnogo više moralnog dostojanstva. Miloš je bio potpuno lišen ličnog ponosa, i radi svog uspeha bio gotov na sva sagibanja, povijanja, prevrtanja. Mihailo, naprotiv, imao je čak i suviše uspravan viteški stav, rizikujući da bude slomljen zato što se ne da saviti "(Slobodan Jovanović-Druga vlada Miloša i Mihaila). Mihailo Obrenović (4. septembar 1823. Kragujevac-29. maj 1868. Beograd) bio je knez Srbije u dva navrata - od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine. Njegova prva vladavina se završila zbacivanjem a druga atentatom u Košutnjaku. Imao je 44 godina. Mihailo je bio mlađi sin kneza Miloša i kneginje Ljubice.

U braku sa Julijom Hunjadi poroda nije imao. Vanbračno dete, koje je priznao, dobija sa Marijom Berghaus, sina Velimira Mihaila Teodorovića.

U današnjoj Riznici govorimo o zavetnim mislima kneza Mihaila Obrenovića, heroja i mučenika, njegovom odrastanju uz neprikosnovenog Miloša, njegovoj prvoj vladavini Srbijom, posle prerane smrti starijeg brata Milana, vremenu izgnanstva, boravku u inostranstvu, povratku na srpski presto, učincima njegove vladavine koja je, posle osam godina, u njegovoj 44. godini života, prekinuta atentatom u Košutnjaku 29. maja 1868. Gošća ovonedeljne emisije je dr Suzana Rajić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenje za istoriju.

Autor i voditelj: Dušanka Zeković.