Hipokratija

Gost emisije je docent doktor Goran Pavlićević, specijalista neurohirirg i načelnih Neurohirurške klinike u Vojnom medicinskoj akademiji u Beogradu.

Tokom prve polovine života, elementi kičmenog stuba, a naročito međupršljenski diskovi, neka vrsta prirodnih amortizera, iako su pod stalnim pritiscima, dobro održavaju svoju fizičku strukturu i konfiguraciju. Međutim, kako vreme prolazi, ligamenti i međupršljenski diskovi sve više gube vlažnost i elastičnost, a u zadnjem delu pršljenova glatke zglobne površine malih zglobova postaju delom neravne, uglavnom zbog degeneracije kičme kao celine. 

U jesen života, lako se može utvrditi da međupršljenskog diska u pređašnjem obliku više nema. Poput neke isušene voćke gubi zapreminu i više ne služi kao pouzdani prigušivač mehaničkih udara. Međupršljenski disk koji se po biohemijskoj građi malo razlikuje od kože, ne poboljšava svoja narušena svojstva pomoću raznih lekova i suplemenata, pa ni onda kada je režim života bez fizičkih opterećenja. Kad disk postane dovoljno degenerisan i nedovoljno efikasan, pogotovo ako su sličnom procesu podlegli i mali zglobovi, onda je kičma u povremnoj disfunkciji. Iako se proces starenja ne može zaustaviti, stalnom fizičkom aktivnošću malog intenziteta produžava se trajanje i funkcionalnost ligamenata, zglobnih omotača i mišića, a to olakšava život.
Ali, šta je to „normalna" struktura kičme odraslih osoba u zrelom životnom
dobu? Verovatno je to ona struktura koju ima većina pojedinaca u opštoj
populaciji odraslih. Međutim, kada se „normalno" definiše na taj način,
onda se podrazumeva da svako životno doba ima svoju normalnost. Ono što
je normalno za stare nije normalno za mlade i obrnuto. S druge strane, kada
očigledne promene na kičmi, tipične za stare, ne daju simptome, onda se ne
mogu smatrati patološkim, već izrazom prirodnog biološkog procesa starenja.
Stoga, svaka starosna grupa definiše svoje sopstvene standarde kojih su svesni
iskusni kliničari i zato razdvajaju prirodne od patoloških promena na kostima i mekim tkivima slabina i krsta. Tako gledano, fundamentalne promene i njihovi
simptomi odigravaju se na biohemijskom nivou, što utiče na mikrobiomehaničke i makrobiomehaničke odlike kičme.

Prvi iznenadni, jak i difuzni bol u leđima i njegove kasnije epizode javljaju se najčešće između četrdesete i pedesete godine, ali ima ih i ranije - obično su kratkog trajanja, ne šire se niže od leđa i postepeno nestaju. Međutim, starenjem se situacija menja i bolovi se ponavljaju nepredvidivo, u neravnomernim vremenskim razmacima - čak i posle više godina. Iščezavanje simptoma ne znači da su nestala unutrašnja patološka stanja diska zbog kojih pacijenti postepeno menjaju način života. Problem nastaje onda kada se ustanovi da pritisak na nerve namenjene karlici i nogama mora biti otklonjen hirurškim putem da se stvari ne bi dalje pogoršavale. Takva mogućnost se smatra krajnjim rešenjem i odluka o njenoj primeni se ne donosi lako. O hirurškom lečenju promena na kičmi koje izazivaju bolove, pre svega u slabinama i krstima kičme, govbiriće nam naš dragi i uvaženi gost dr Goran Pavlićević.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.