Hipokratija

Laserska hirurgija proširenih vena – bezbolno i bez opšte anestezije

Gost današnje Hipokratije je dr Petar Dragić, hirurg subspecijalista za lasersku hirurgiju proširenih vena

Krvni sudovi, arterije i vene, opnasti su i po izgledu cilindrični kanali, različite dužine i prečnika, a pružaju se i granaju u celom telu, izuzev hrskavičnog tkiva i prozračnih delova očne jabučice, tj. rožnjače, sočiva i staklastog tela. Krvni sudovi obrazuju arterijski i venski sistem, a povezani su kapilarima i artrerijsko-venskim spojnicama, tzv. anastomozama. Vene nastaju iz venula dužine do 1mm, a venule iz kapilara dužina do 2 mm. Venule i početne vene nisu vidljive golim okom jer im je prečnik 5 mikrona. Da bi se stekla predstava o toj dimenziji, dovoljno je reći da prečnih dlake iz kose čoveka iznosi 17 mikrona. Kada bi se sve okom i lupom vidljive vene u telu i na njegovoj površini spojile jedna s drugom po dužini, onda bi one kod prosečnog deteta od 8 godina napravile niz od 103 000 kilometara a kod odrasle osobe približno 170 000 kilometara.
Arterije prenose krv bogatu kiseonikom od srca do svih telesnih tkiva, a onda iz njenih kapilara u tkivo ulazi kiseonik. Iz tkiva izlaze ugljendioksid i druge škodljive materije, ulazi u venske kapilare, venule i vene, kojim se prenosi do srca, pa onda do pluća, gde se obavlja razmena gasova i u krv ponovo ulazi kiseonik, arterijama se prenosi do srca, koje je stalno pumpa da bi ponovo stigla do periferije tela. I arterije i vene imaju uvek jednosmerni put. Za razliku od arterija, vene prenose krv nagore, protiv sile zemljine teže i zato imaju zaliske kako bi se sprečilo poniranje krvi nadole preme stopalima.
Srce svojim radom, tj. pumpanjem, svakim udarom ubacuje u velike arterije 170 cm krvi, pod pritiskom, koji iznosi 120-140 mm živinog stuba (to je gornji ili sistolni pritisak). Krv u venama nije pod pritiskom (kad se vena preseče nema mlaza), ide nagore, prema srcu, zato što mišići svojim radom prilikom kretanja tela stalno pritiskaju vene. Krv ide uvek preme srcu, jer zalisci u venama ne dozvoljavaju njeno spuštanje naniže pod silom zemljine teže.
Kad venski zalisci iz nekog razloga, koji je najčešće u vezi sa genetikom, popuste, krv iz vena sporije teče prema srcu i zaostaje, vene se šire i na nekim mestima se ispupčavaju odižući površinu kože. U početku se ne javljaju simptomi poput bola, ali kako vreme protiče, sve je veća površina kože na nogama ispod koje su vene proširene.

Mnogo godina takva situacija je samo estetski problem, ali kasnije se javljaju funkcionalne tegobe. Česta su zapaljenja vena što nosi opasnost od embolije komadićima zgrušane krvi koji dospevaju do pluća ili mozga. Smatra se da 23 odsto odraslih osoba pati od proširenih vena, najčešće na nogama.
Lečenje proširenih vena je pretežno hirurško, a metodi lečenja se razlikuju. Poslednjih godina u tu svrhu koristi se laser, a hirurg koji je na taj način napravio najveći broj operacija na svetu i koji je međunarodni instruktor za laserski hirurgiju vena, jeste doktor Petar Dragić, današnji gost Hipokratije, koji će nam govoriti i svom metodu laserske, bezbolne hirurgije vena bez opšte anestezije. Odmah posle naše emisije, otvoriće, kao počasni gost, Beogradski sajam medicinske i stomatološke opreme.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.

broj komentara 0 pošalji komentar