Hipokratija

Gosti u Hipokratiji su dr Momirka Vukićević, specijalista fizijatrije i dr Oleg Krneta, specijalista ortopedije i spinalni hirurg. Oni dolaze iz Instituta za ortopediju i hirurške bolesti - Banjica.

Skolioza - naširoko poznati razvojni nedostatak kičme (skolios - iskrivljen) čija je osovina deformisana u tri dimenzije, viđa se često u detinjstvu. Na rendgenskom snimku, podseća na slovo S. Pogađa oko 2 odsto stanovništa, dok je njen blaži oblik u kome su krivine manje od 10 stepeni nešto češći - oko 3 odsto.

Primarne skolioze su urođene, tj. nastale zbog neke anomalije pršljena i viđene odmah po rođenju. Oko 18 odsto skolioza je urođeno, a 65 odsto je u jasnoj vezi s nasleđem po autosomno dominantnom tipu (dominantno autosomno nasleđe je kada nenormalni gen, dobijen od jednog roditelja, dominira i izaziva bolest, iako je odgovarajući gen od drugog roditelja normalan). Idiopatske skolioze (bez poznatog uzroka) najčešće se prepoznaju po lošem stavu tela.

Sekundarne skolioze (sekundus - posledični, potonji) nastaju zbog nekog poremećaja koji ne potiče iz kičmenog stuba. U oko 10 odsto slučajeva to su nervnomišićne bolesti poput spine bifide, atrofije kičmenih mišića ili cerebralne paralize.
Po vremenu pojave, skolioze su dečje (od rođenja do 3. godine), juvenilne (između 4. i 10. godine) i adolescentne (između 10. i 17. godine). Najčešći oblici skolioze nastaju kasnije u životu i iz nepoznatog razloga, imaju samoograničavajući tok, bezopasni su za telesne funkcije i u starosti ne utiču negativno na funkciju srca i pluća.

Nestrukturalne skolioze nisu posledica poremećaja kičmenih pršljenova ili diskova, već nejednakih dužina nogu i „posturalnih" deformiteta koji nastaju zbog neprekidno lošeg položaja tela. Krivine kičme ovog tipa su fleksibilne i lako se ispravljaju jednostavnim saginjanjem napred i naniže. Nejednaka dužina nogu nije retkost (viđa se u 10 odsto stanovništva)

Strukturalne skolioze nastaju u detinjstvu i posledica su različitih visina leve i desne polovine pršljenskih tela, kao i defekata u razvoju mišićnog i ligamentnog aparata. Strukturalna skolioza je u ranom detinjstvu skoro neprimetna, ali se već u pubertetu javlja kao značajan problem, koji ukoliko nije lečen na vreme i na pravom mestu, može dovesti do ozbiljnih neuroloških problema i poremećaja u hodu. Kada postane očigledno da školsko dete ne drži ramena u horizontalnoj ravni, a lopatica više štrči od svoje parice, kao prva mera predlažu se gimnastičke vežbe.

Genetičko testiranje na verovatnoću napredovanja deformiteta moguće je sprovesti još od 2009. godine. Za sada su identifikovana 53 genetička markera. U suštini, skolioza se danas opisuje kao biomehanički deformitet čija dalja progresija zavisi od asimetričnih sila.

O skoliozama i njihovom lečenju, govoriće naši današnji gosti.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.