Hipokratija

Gost emisije je dr Radan Džodić, hirurg, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktor Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije.

Moderna znanja o raku, tj. kanceru, što je u celom svetu zajedniči pojam za doskora neizlečivu bolest, razvijaju se od 1915. godine. Tada je na Tokijskom univerzitetu pokazano da kancer nastaje i širi se nekoliko meseci nakon što je katran stavljen i zalepljen na kožu laboratorijskog zeca. Nekih 150 godina kasnije, u Londonu je tokom jedne kliničke studije duvanski dim prepoznat kao karcinogen (supstanca za koju se zna ili veruje da dovodi do kancera). Nije prošlo mnogo godina pre nego što je duvanski dim ponov otkriven kao najdestruktivniji hemijski karcinogen po ljudski rod. Danas, međutim, znamo za mnogo supstanci prouzrokovača kancera, za koje su skoro u celom svetu propisani sigurnosni standardi kako bi se zaštitilo stanovništvo.

Početkom 1911. utvrđeno je da i virusi mogu biti razlog pojave raka. Od sredine prošlog veka, pa nadalje, shvaćena je kompleksna hemijska struktura DNK, kako geni upravljaju telesnim funkcijama od rođenja pa do smrti i kako promene na njima zbog dejstva hemijskih materija i radioaktivnog zračenja mogu dovestio do raka. 

Pobednnička borba s rakom počela je skriningom, tj testovima i raznim vrstama pregleda ljudi koji nemaju nikakve simptome. Cilj skrininga je rano otkriće neke bolesti, a među njima i, pre svega, kancera. Test po Papanikolau pomogao je 1923. u identifikovanju karcinoma grlića materice. Kad je 1960. prihvaćen u svetu, smrtnost zbog raka grlića materice smanjena je za 70 odsto. Moderna mamografija, tj. naročiti rendgenski pregled dojke, razvijena je krajem 1960. a u svetu zvanično preporučena 1976. To je bila prava revolucija u dijagnostici kancera dojke, što je omogućilo njeno pravovremeno hiprurško lečenje.
Danas je moguće rano otkriti, pored kancera grlića materice i dojke, još i kancer debelog creva i njegovog završnog dela, unutrašnje obloge materice, pluća i prostate, a zavisno od godina života i pola, proverava se stanje štitaste žlezde, usne duplje, kože, limfnih žlezda, testisa i jajnika.
Do pred kraj 20. veka za dijagnozu kancera često je bila potrebna tzv. eksploracija, tj otvaranje grudnog koša i trbuha, da bi hirurg uzeo komadić tkiva i zatim ga poslao na mikroskopski pregled, kako bi saznao da li se radi o kanceru i uzgred o nekoj njegovoj posebnoj vrsti. Od početka 1970. testovi „imidžinga", što bi značilo vizuelnog prikazivanja nekog dela tela (ultrazvuk - UZ: kompjuterizovana tomografija - CT skener; magnetska rezonanca - MR skener i tomografija emisijom pozitrona - PET skener) zamenili su eksplorativnu hirurgiju. Osim toga, ultrazvuk i CT skener koriste se kao vodiči igle koja se u cilju biopsije kancera gura u prethodno određeni deo tela. Danas se koristi fibrooptička tehnologija i mini-kamere kojima se vidi unutrašnjost tela i ciljanih organa. Hirurzi sve više i operišu koristeći specijalne instrumente koje se kroz mali otvor na koži ubacuju do željenog cilja da bi potom odstranili obolelo tkivo.

O kanceru, značaju rane dijagnoze, hirurškom, zračnom i citostatskom lečenju, govoriće naš uvaženi gost profesor dr Radan Džodić.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.