Hipokratija

Gošća u današnjoj Hipokratiji je doktorka Milica Prostran, višegodišnja profesorka farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. 

Danas je ceo svet suočen s jednim od najvećih medicinskih problema u poslednjih pedeset godina: kako se izboriti s mikrobima otpornim na većinu, ili bolje reći na skoro sve antibiotike koji se decenijama koriste kad god treba, ali, kako danas znamo, i kad ne treba. U medicini se sve okrenulo naglavačke 1928. godine, posle slučajnog otkrića penicilina, koje se pripisuje škotskom biologu i botaničaru Aleksandru Flemingu. Zbog do tada neviđene efikasnosti tog novog leka, proglašen je trijumf medicine, a od 1960. godine pa nadalje, vladalo je uverenje o skorom iskorenjivanju svih zaraza. Kakva zabluda! Od vremena pred Drugi svetski rat sinteza novih antibiotika išla je po stopi jedan na godinu. Između 1940. i 1962. sintetizovano je 15 različitih klasa atibiotika, a od 1962. pa do danas, pojavilo se četiri nove klase. Normalno obnavljanje antibiotika trajalo je nekih 30 godina, a onda je posle postepenog usporavanja, njihova inovacija zamrla. Još gore od toga, od 1990. pa naovamo, broj farmaceutskih giganata, koji su se ranije bavili njihovim razvojem, spao je sa 18 na 4. U međuvremenu, učestalost infekcija je srazmerno porasla jer su se pojavile „superklice" koje je nemoguće iskoreniti. Zato se i u najboljim bolnicama inficira oko 10% bolesnika.

O razlozima otpornosti bakterija na antibiotike, govoriće više gospođa Milica Prostran.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.