Hipokratija

Gost emisije je gospođa dr sc med. Gorica Đokić, specijalistkinja za psihofarmakologiju i neurolgiju u Bolnici za mentalne poremećaje "Dr Laza Lazarević", KCS.

Inspiracija, kreativnost i umetnost, svojstvene su samo ljudima i direktni su proizvod organa za mišljenje. Umetnost je možda sigurnosni ventil koji se otvara kako bi se smanjio pritisak viška emocija koje su ponekad psihodelične i za obicne posmatrače jednake ludilu. Genetičari i psihijatri pokazali su vezu između kreativnosti i nekih mentalnih poremećaja, a epidemiološke studije su utvrdile njihov zajednički imentelj: genetičke varijacije. To u suštinio znači da se genetička predispozicija za šizofreniju i bipolarne poremećaje može konvertovati u kreativnost i obrnuto.

Svojim bićem svaki čovek voli umetnost, a ponekad je i stvara. Može biti potpuno opčinjen slikarstvom, knjigama i muzikom i zato mu sve to budi čitavu paletu emocija- od sreće do intenzivnog straha. Ali umetnosti nema bez kreativnosti niti bez razbarušenosti i malo "božanskog ludila". Mnogo je primera iz kojih se vidi da ljudi iz kreativnih profesija, poput vizuelnih umetnosti i muzike, nešto češće pate od mentalnih poremećaja. Da li je kreativnost usputni proizvod "božanskog ludila"? Možda. Ima mnogo slavnih ljudi iz čijih se primera vidi koegzistencija ogromne kreativnosti i ozbiljnih mentalnigh bolesti. Među njima su Vinsent van Gog holandski slikar, Virdžinija Vulf, engleska knjizevnica i osnivač feminističke književne kritike. Oskar Vajld, engleski književnik, koji je tvrdio das su svi umetnici ludi i mnogi drugi. Već dugo ima studija koje potvrđuju genetičku bliskost "genijalnosti" i " božanskog ludila". Iznenađujuće je takođe da prvo koleno srodnika genijalnih kreativaca pokazuje izrazitu sklonost ka psihopatologiji u poređenju sa normalnom populacijom. Na primer, Ajnštajn je imao sina, a romanopisac, Džejms Džojs kćer, oboje obolelih od šizofrenije. Po svoj prilici, kreativnost i bolesni um mogu biti porodični problem. Nedavna istraživanja pojačavaju ovu ideju jer pokazuju da se roditelji, braća i sestre obolelih od širofrenije i bipolarnih poremnećaja, najčešće bave poslovima za koje je potrebna kreativnost.

Na pitanje zašto prirodna selekcija ne izbriše genetičke varijcije koje su predispozicija za pojavu teških mentalnih poremećaja nije lako naći apsolutno tačan odgovor. Jedan od razloga opstanka ovog paradoksa je uparenost mentalne bolesti koja je tragična i kreativnosti koja je bitna za civilizaciju i napredak društva.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.