Hipokratija

Gosti današnje Hipokratije su g. Goran Pejanović i g. Dragan Mihić, meteorolozi u Nacionalnom centru za klimatske promene Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Promene vremena su česte i raznovrsne, ali razlozi tih promena prava su misterija za sve nas, iako znamo da se vremenom bavi velika nauka, meteorologija i da nas svakog jutra i svake večeri meteorolozi obaveštavaju šta nas čeka u narednim satima i danima

Nikakva novost nije da vreme utiču na zdravlje ljudi, naročito onih u poodmaklim godinama. Nepobitno je dokazano da drastične promene temperature, vlažnosti i atmosferskog pritiska, dovode do povećanja broja spermatozoida u spermijumu, na broj obolelih od pneumonije, bronhitisa i gripa, ali i na koncentraciju polena i gasova u vazduhu. Kad se pogleda statistika o broju umrlih za vreme toplotnih i ledenih talasa, vidi se da je on daleko veći nego pod normalmnim okolnostima za letnja i zimska godišnja doba.

Vrela leta i ekstremno visoke temperature imaju značajno veći uticaj na zdravlje nego izrazito hladne zime i ekstremno niske tempertature. Faktori koji su u direktnoj vezi sa opasnostima zbog velike vrućine, uglavnom su alkoholizam, stanovanje na višim spratovima i korišćenje sredstava za smirenje poput benzedina, dijazepama i sličnih preparata.

S druge strane, faktori koji smanjuju opasnost od visokih teperatura su klimatizeri, unošenje dosta tečnosti i stanovanje u zgradama koje su dobrim delom zaštićene senkama drveća. Vlažnost vazduha je bitna jer doprinosi ili smeta dobrom hlađenju tela. Neobično dugotrajne kiše i snežne padavine povećavaju broj smrtnih slučajeva u poređenju sa prosečnim .Već neko vreme postoji obimna literature posvećena uticaju vrtemenskih varijacija na zdravlje ljudi. Najveći broj istražuivanja na tu temu sproveli su ljudi iz medicinske profesije, a nešto manji. ali vrlo značajan broj delo je klimatologa. Svi se slažu da vreme ima uticaj na zdravlje ljudu. S tim u vezi, do sredine 2014. godine, šesnaest zemalja članica EU donelo je nacionalne strategije za adaptaciju na klimatske promene. Zato što je koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u značajnom porastu na globalnom nivou, Srbija već oseća posledice, natočito po zdravlje ljudi, i zalaže se za njihovu redukciju. Srbija je prva zemlja u regionu koja je osmislila i saopštila nacionalni klimatski doprinos (INDC - intended nationally determined contribution) tj. strategiju i planove za adaptaciju na klimatske promene.

O vremenu, njegovim promenama i uticaju na zdravlje ljudi govoriće meteorolozi Goran Pejanović i Dragan Mihić.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.