Hipokratija

Gost emisije je profesor univerziteta dr Ilija Vuković, ekspert za higijenu i proizvodnju namirnica animalnog porekla, a naročito mesa.

Jedna od većih prepreka održivom življenju u savremenom svetu proizilazi iz činjenice da je neodgovorno ponašanje komfornije, zabavnije i interesantnije od odgovornog. Jedno od polja života na kome je luksuz posebno štetan jeste sve više mesa na meniju ljudi širom sveta, pa i tamo gde se ono nikada nije jelo. Uprkos rastućem trendu vegetarijanizma i veganizma, najveći broj ljudi na Zemlji jede meso. Kad se pogleda nedavni izveštaj Instituta za ekonomiju i društveno istraživanje iz Dablina u Irskoj, vidi se da samo 20 odsto svetske populacije - 1,5 milijardi - nikada ne jede meso. Većina od njih su vegetarijanci iz nužde, ali bi im i meso bilo na jelovniku istog časa kada bi ga sebi mogli priuštiti. Kako stvari danas stoje, do mesa se dolazei sve lakše i češće. U Kini se između 1970. i 2007. godine potrošnja mesa po stanovniku povećala za 400 odsto. Sve veći prosperitet je velika stvar, ali sa ekološkog stanovišta on je porazan. Pašnjaci imaju površinu kolika je površina Afrike, dok su njive veličine Južne Amerike, pri čemu se na njima jedna trećina koristi za dobijanje stočne hrane. Sve u svemu, stočnom fondu namenjeno je 70 odsto obradivih površina na Zemlji. Sa životinjskih farmi u atmosferu odlaze gasovi i stvaraju efekt staklene bašte, dok same životinje troše ogromne količine energije i vode.
Očigledno rešenje za takvu situaciju je manje mesa u tanjiru. Već je očigledan nastup novije generacije kompanija za proizvodnju hrane koje sve čine da meso naprave korišćenjem biljnog materijala a da se pritom biljno meso po ukusu i mirisu malo ili nimalo ne razlikuje od pravog.
Internacionalna agencija za istraživanje kancera (IARC) klasifikovala je prerađeno meso kao kancerogeno, što znači da može izazvati rak. Ista agencija klasifikovala je crveno meso kao možda kancerogeno. IARC je agencija Svetske zdravstvene organizacije.
Dvadeset dva eksperta iz 10 zemalja pregledali su 800 studija i ustanovili su da se konzumiranjem svakog dana 50 grama prerađenog mesa povećava opasnost od karcinoma debelog creva za 18 odsto. To odgovara jednom hotdogu. Za crveno meso postoje dokazi da povećava opasnost od karcinoma debelog creva, pankreasa i prostate.

O problemima koje donosi ishrana mesom, a naročito prerađenog industrijski, govoriće nam profesor dr Ilija Vuković.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.