Žil Masne: Pepeljuga

Sezonu direktnih prenosa iz Njujorškog Metropolitetna završavamo u subotu 28. aprila, premijerom opere Pepeljuga Žila Masnea.

Žil Masne je o ovoj operi počeo da razmišlja 1894, u Londonu, gde je zajedno sa libretistom Anrijem Kaenom bio povodom premijere svoje opere Navarka. Partitura je bila završena 1896, a premijera održana na sceni Opere komik u Parizu, 24. maja 1899. godine. Masne je tada već gotovo 20 godina bio profesor kompozicije na Pariskom konzervatorijumu i za sobom je imao tri opere koje se i danas smatraju njegovim najznačajnijim doprinosima na polju operske umetnosti; Manon  (1884),  Verter  (1892) i Tais (1894). Zahvaljujući muzici, ali i bogatoj produkciji, koja je uključivala i scenografiju Albera Karea zasnovanoj na efektima električnog osvetljenja uvedenog u ovu operu nakon velikog požara dve godine ranije, Pepeljuga je donela veliki uspeh kompozitoru. Samo tokom prve godine izvedena je 50 puta, a ovo šarmantno i duhovito delo je često postavljano u Evropi. U Metropolitenu pak, prvi put upravo u ovoj sezoni!

 Muzika u ovoj operi je slatka i nežna, baš kao i bajka koju predstavlja. U pojedinim delovima je prezasićena jer je malo dramaturških i emotivnih kontrasta u libretu i partituri, što se ujedno smatra i najslabijom tačkom ovog dela koje stavlja podjednako teške zahteve pred pevače, kao i za scenske i finansijske resurse bilo koje operske kuće.  Ali ovo je ujedno i opera u kojoj je Masneov muzički smisao za humor došao do punog izražaja. Čak i Pepeljugina maćeha i njene sestre nisu zli, već više komični likovi, a Masneova muzika njima namenjena je pre zabavno dobronamerna nego gorko satirična. Raznovrsnost muzičkog izraza u dočaravanju bajke kompozitor je vešto obezbedio osmislivši četiri različita zvučna sveta. Tu je najpre raskošna dvorska muzika, sa Masneovim najboljim plesnim numerama (pored onih u operi Le Cid) i privlačnom mešavinom klasičnih oblika iz vremena Lilija i Ramoa; zatim muzika za vilinski, bajkoviti svet, koja poseduje prozračnost i harmonije Mendelsona sa elementima muzike Riharda Štrausa, kao i muzika Pepeljuge i Pandolfa, koja svedoči o Masneovom najgenijalnijem i istovremeno vrlo ekonomičnom načinu pisanja kako bi predstavio jednostavne vrline koje su olične u ovim likovima; i naravno, tu je i ljubavna muzika, natopljena hromatikom koja nas stalno podseća koliko je francuski kompozitor poznavao i cenio Vagnera. Smatra se da je i upotreba određenih motiva koji se ponavaljaju u operi bila inspirisana stvaralaštvom velikog nemačkog majstora.  

Opera se odvija kroz četiri čina i ima 19 likova. Kada je 2011. godine Džojs Di Donato pevala naslovnu ulogu u ovom delu u Kovent gardenu, njenu su interpetaciju kritičari ispratili rečima veličanstveno, očaravajuće. Ove sezone, Pepeljuga je (sa rediteljskim potpisom Lorana Pelija), prvi put u istoriji postavljena na scenu Metropolitena, i to upravo sa pomenutom velikom svetskom operskom umetnicom.  Njoj je partnerka, u  tzv. ulozi u pantalonama Elis Kut, kao Princ, dok Stefani Blajt  tumači ulogu Pepeljugine maćehe - Madam Altijer. Vila je Ketlin Kim, a Pandolf Loran Nauri. Bertran D'Biji diriguje izvođenjem predstave, koja počinje u 19 časova.

U pauzi prenosa, čućete uživo vođene razgovore sa protagonistima,  najavićemo novu sezonu Metropolitena i emitovati deo intervjua koji je bariton Željko Lučić dao prilikom nedavnog gostovanja u Srbiji za Radio Beograd 2.

Urednice i voditeljke su Gorica Pilipović i Maja Čolović Vasić.

Bajku o Pepeljugi, dobro poznatu širom sveta, prvi je objavio u svojoj zbirci „Priče iz starih vremena" ili „Priče moje majke guske", francuski pisac Šarl Pero 1697. godine. Njene najpoznatij muzičke obrade dali su Đoakino Rosini, koji je 1817. godine napisao operu, i Sergej Prokofjev, koji je 1944. priču o nesrećnoj devojci pretočio u popularni balet.