Solaris

Sagovornica: dr Jelka Crnobrnja-Isailović, Institut za biološka istraživanja „Dr Siniša Stanković" 

Meksički daždevnjak ili aksolotl (Ambystoma mexicanum) je vodozemac koji ima veoma dugu i slavnu istoriju kao predmet naučnih istraživanja, ponajpre zbog izuzetne sposobnosti regeneracije i specifičnosti evolucije, koje se ogledaju u izraženoj neoteniji - zadržavanju mladalačkih odlika u zrelom dobu. Tako je aksolotl u stanju da se razmnožava bez prethodne metamorfoze iz stadijuma larve u odraslog daždevnjaka.

Nedavno je međunarodni tim naučnika predvođen Sergejem Novošilovim iz Instituta „Maks Plank" u Drezdenu, Zigfridom Šlojsnigom iz Instituta za teorijske studije u Hajdelbergu i Feijem Đifengom iz Južnokineskog normalnog univerziteta u Gvangžuu, iščitao celokupan genom aksolotla, koji broji rekordnih 32 milijarde parova baza - deset puta više nego genom čoveka. Zahvaljujući genomskim informacijama, naučnici će u budućim istraživanjima o aksolotlu biti u mogućosti da dopru daleko dublje u razumevanju složenog spleta opštih i posebnih bioloških procesa, što bi moglo da ima značajne implikacije u evolucionoj biologiji, ali i u medicini.

U prvom planu su i napori usmereni ka zaštiti aksolotla, kritično ugrožene vrste (barem u divljini), čijem opstanku prevashodno prete nekontrolisana urbanizacija, zagađenje vodenih staništa i unošenje stranih, invazivnih vrsta riba u meksičke ekosisteme. Tako nas priča o aksolotlu neminovno podseća na neprocenjivu važnost očuvanja biodiverziteta, posebno kada je reč o vodozemcima kao veoma ranjivoj grupi životinja - a veoma zanimljivi primeri postoje i u našoj zemlji. 

Muzički urednik: Ivana Đorđević
Ton-majstor: Vladimir Penđer
Autor emisije: Srđa Janković