Đoakino Rosini: SEMIRAMIDA

Semiramida je poslednja opera koju je Rosini napisao pre nego što je 1824. godine napustio Italiju i otišao u Pariz. Pisao ju je tokom leta i jeseni 1822. godine, odmah po povratku iz Beča, gde je doživeo trijumf, a na libreto Gaetana Rosija, nastao prema istoimenoj Volterovoj tragediji zasnovanoj na legendi o vavilonskoj kraljici. Premijerno je izvedena naredne (1823) godine, 3. februara, u Teatru La Feniče u Veneciji.

To je bila još jedna od opera čiju je naslovnu ulogu kompozitor pisao misleći na Izabelu Kolbran, koja je osam meseci pre premijere postala njegova supruga. Ubrzo nakon Semiramide, ona će se povući sa scene, zbog problema sa glasom, tako de je ovo poslednja uloga koju je Rosini za nju pisao. Ali, Semiramida je zanimljiva i kao još jedna od njegovih opera u kojoj je muške likove dočarao ženskim glasom. To je zapovednik asirijske vojske, u stvari princ, i na kraju kralj - Arzas.

Pre Rosinija, ova je surova priča privukla i Leonarda Vinčija, Nikolu Porporu, kao i tvorce baleta - Anđolinija i Gluka. Bilo je i drugih postavki Volterove tragedije tako da priča nije bila nepoznata ljubiteljima opere tog doba. U Rosinijevoj verziji, nakon premijere u Veneciji, izvedena je 28 puta u Italiji, a zatim je narednih godina predstavljena i u Parizu, Milanu, Beču, Londonu, pa čak i Nju Orlensu 1837. i Njujorku 1845. godine.

Glavnu ulogu u Semiramidi su pevale neke od najvećih zvezda belkanto epohe, među kojima su Marija Malibran ili Đudita Pasta, ali je opera dvadestih godina XX veka izgubila na popularnosti. Na sceni Metropolitena je obnovljena 1962, što ju je vratilo na operski repertoar, ali se danas (ipak) ređe postavlja. To je opera koja zahteva pevače izuzetnih vokalnih kvaliteta, sa glasovima koji su u isto vreme jaki i snažni, ali koloraturno pokretljivi. U produkciji koju ovom prilikom prenosimo, a koja je u Metropolitenu postavljena prvi put nakon 25 godina, solisti su: sopran Anđela Mid, kao Semiramida, mecosopran Elizabet de Šong kao Arzas, tenor Ksavijer Kamarena je Idreno, bas bariton Ildar Abdrazakov tumači ulogu Asura, dok je Rajan Spido Grin sveštenik Oroe. Reditelj je Džon Kopli, dok horom i orkestrom diriguje Mauricio Benini.

Kraktak sadržaj:
Radnja ove dvočine opere odvija se u antičkom Vavilonu, na dvoru kraljice Semiramide, koja je 15 godina ranije sa ljubavnikom Asurom ubila svog supruga kralja Ninusa. Asur očekuje da se ljubavnica i saučesnica u zlodelu, kao što je obećala, jednoga dana za njega uda i učini ga kraljem. Ali, Semiramida je očarana mladim Arzasom, pobedničkim vojskovođom koji je pozvan nazad u Vavilon, a koji je u ljubavi sa princezom Azemom.
Sveštenik Oroe je jedini koji zna da je Arzas u stvari princ nestao u noći ubistva, sin Ninusa i Semirimade, odgajan u udaljenoj Skitiji. Kada kraljica najavi da je on budući kralj, pojavi se duh njenog pokojnog supruga, koji zahteva da Arzas kazni ubice. Asur i Semiramida se uzajamno optužuju, dok Oroe otkriva Arzasov pravi identitet. On prihvata da mora da osveti ubistvo svoga oca. Suočena sa istinom Semiramida se pokaje, dok se Arzas zaklinje na vernost detata prema roditelju želeći da poštedi svoju majku. Zajedno oni prihvataju stvarnost, ali Arzas odlučuje da ode u grobnicu kako bi uradio ono što je neophodno. Tamo ga čeka Asur, koji želi da ga ubije. Želeći da spreči borbu, Semiramida se ispreči između njih dvojice i biva ranjena. Na kraju, Asur je uhapšen, Semiramida umire, a Arzas nerado prihvata da će postati kralj.

U pauzi ćemo, između ostalog, direktno prenositi i razgovore sa protagonistima, čućete nešto više o Rosijevom, ali i Volterovom pristupu operskoj formi, i odnosu poetskog teksta i muzike, kao i najavu za naredni prenos.

Prenos će realizovati urednice Muzičke redakcije Radio Beograda 2 Gorica Pilipović i Maja Čolović-Vasić.

Foto: Ken Howard / Metropolitan Opera