Hipokratija

Gošće emisije dolaze iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut": specijalistkinja za epidemiologiju, prim. dr Violeta Rakić, mr. sc. med i dr Milunka Milinković. Obe doktorke su u Odeljenju za epidemiološki nadzor Centra za prevenciju i kontrolu bolesti. 

Nema tog naseljenog mesta u svetu gde se virusi prehlade neće svake godine uvući u škole, nadleštva i u sve zatvorene prostorije. Odatle ne izlaze dok ne izazovu uglavnom blage infekcije grla i pluća, pa makar one trajale samo nekoliko dana. Ali, prehlade su, u suštini, bezopasne epizode virusnih invazija koje se posle nekoliko dana brzo zaboravljaju. Grip je nešto drugo: on je ozbiljna virusna bolest zbog koje svake godine u svetu umire na stotine hiljada, većinom starih ljudi, ali i dece. U Evropi i u obe Amerike, nazivaju ga influencom, što je srednjovekovni astrološki termin, koji je govorio o uticaju (influentia) zvezda na čoveka i na njegov kratak život pod kapom nebeskom.

Iako većina zdravih ljudi sa lakoćom preboleva grip i to po više puta tokom života, dešava se da epidemija nekim vrlo virulentnim sojem gripa nadvlada imunitet, te ostaje upamćena kao katastrofa. U Francuskoj je 1918. godine, u vreme Prvog svetskog rata, harao grip ubijajući u rovovima mlade i fizički jake vojnike. U toku sledeće dve godine, najmanje 20 miliona ljudi izgubilo je glavu zbog epidemije gripa.
U nekadašnjoj Jugoslavija, od gripa je 2000. umrlo 197 osoba, proporcionalno najviše u Evropi, i pored vakcine koje je bilo na pretek, ali je niko nije hteo. Nasuprot tome, tokom zime 2006/2007. godine gripa nigde nije bilo sve do Svetog Save. Tokom zime 2008, u novembru i početkom decembra, nije bilo vakcine, a kad je pristigla, ostala je neupotrebljena. Srećom, grip se nije pojavio, vreme se nije razlikovalo od jesenjeg, kao i ovih dana, a ni naše staromodno poimanje stvari nije se promenilo.
Svi zaboravljamo da vakcina ne leči, već je deo preventive u sprečavanju ozbiljnih problema, koji lako nastaju kad god virus naiđe na stare i bolesne i na decu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje vakcinaciju svih beba starijih od 59 nedelja, jer je statistika pokazala da je virus za njih često smrtonosan.
Kako grip dostiže vrh prevalencije (ukupan broj bolesnika u određenoj populaciji u određeno vreme) tokom zime, a virusi svake godine mutiraju, SZO određuje za koje će se sojeva virusa praviti vakcina.
Evolucija favorizuje niskovirulentne sojeve gripa, jer oni ne ubijaju, svi učesnici igre prirode su živi, uključujući i viruse, svi se razmnožavaju i dalje prenose genetički materijal. Virusu se više isplati manja virulentnost jer, ne ubijajući svog domaćina, čuva bazu iz koje se širi. To evolucija voli. Ali ona ne voli ptičji grip zato što je često smrtonosan. On ubija čoveka koji mu je, doduše, pod prisilom domaćin, a nema od toga koristi. Što je najgore, domaćinovom smrti, on sam postaje beskućnik i prestaje da se razmnožava, te ne prenosi genetički materijal na nove generacije.
Najjednostavnije zaštitne mere, koje bi preko svih medija mogli propagirati institucije i ljudi zaduženi za brigu o narodnom zdravlju, donele bi samo dobro. Vakcinisanje, čista voda, redovno pranje ruku, izbegavanje čačkanja nosa i neprekidnog rukovanja, ostajanje u kući za vreme respiratorne bolesti, seks sa proverenim, tj. zdravim osobama, nisu spektakularni poduhvati, ali su odlični za kratku prevenciju epidemija, a evolucioni dobitak u svemu tome bio bi dodatni bonus.

O tipovima i sojevima virusa, vakcinama i verovatnoći pandemije gripa U Hipokratiji će govoriti naše uvažene gošće iz redova naboljih poznavalaca gripa i sličnih virusnih infekcija.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.