петак, 29. дец 2017, 10:00

Sporovi u kulturi

Zašto su prevodioci zanemareni?

Imamo više od četiri stotine književnih, i četiri prevodilačke nagrade koje nose imena velikih prevodilaca: Miloš N. Đurić, Branko Jelić, Jovan Maksimović i Ljubiša Rajić. Velika je nesrazmera, a prevodna književnost često je značajnija od nagomilane književne produkcije, uz izuzimanje i poštovanje vrhunskih dela naših stvaralaca.

Postoji li izgrađena svest o kulturološkom značaju prevodilačkog rada, o brižnosti koju čovek u ovom zanatu mora da poseduje prilikom prenošenja književnog idioma iz jednog jezika u drugi, o potrebnom znanju i njegovoj veštini? Ako je suditi i po, očigledno, u teoriji prevođenja poznatoj kritici prevoda, a u realnosti gotovo ili potpuno nepostojećoj, onda je sve jasno.
Drugo, ali takođe važno, jeste i pitanje o kvalitetu prevoda. Ako kritičar u oblasti prevodne književnosti na to ne skrene pažnju, teško da ćemo i osetiti šta je dobro prevedeno.

O ovim temama, autorka i urednica Meliha Pravdić razgovara sa prevodiocima sa francuskog, ruskog, danskog i norveškog jezika: Tatjanom Šotrom Katunarić, Mirjanom Grbić i Radošem Kosovićem.