четвртак, 16. нов 2017, 09:00
Hipokratija
Tema današnje emisije glasi: Fizički principi funcionisanja magnetne rezonance (MR) i forme njene primene, a gošće su dr Marija Mačvanski Jovanović, specijalista radiolog u Centru za radiologiju i magnetnu rezonancu KCS i dipl. fizikohemičar Svetlana Gavrilović, uže specijalizovana za spektroskopiju i za napredne tehnike u oblasti MR
Razrađivanje teoretskog koncepta elektronskog i kompjuterizovanog
snimanja i prikazivanja raznih delova tela (CT) a među njima i mozga i
kičmene moždine, 60-ih godina 20. veka označili su
novu eru u dijagnostičkoj radiologiji. Razni slojevi, a potom i snimci
pregledanih delova tela odlikovali su se skoro nezamislivom preciznošću
i jasnoćom. Definitivno uvođenje CT metodologije u kliničku upotrebu
1973, dalo je lekarima čitavo bogatstvo radioloških informacija koje su
do tada bile u potpunom mraku. Gotfrid H. Hounsfild iz kompanije EMI i
Alen Kormak sa Univerziteta Taft dobili su 1979. Nobelovu
nagradu za uvođenje CT u praksu.
U toku jula 1977. dogodilo se nešto što je po svojim mogućnostima nadmašilo CT. U SAD se počelo sa eksperimentalnim korišćenjem magnetnog polja velike snage u medicinsko-dijagnostičke svrhe. U suštini, eksperimenti su bila neka vrsta nadgradnje jednog Teslinog pronalaska, tj. rotirajućeg magnetnog polja, još 1882. u Budimpešti. Prvi snimci tela i tkiva čoveka pomoću novog čuda tehnologije zvanog magnetna rezonanca (MR) izazvali su oduševljenje u medicinskim krugovima tako da je već 1980. godine MR ušla u komercijalnu upotrebu. Za razliku od kompjuterizovanog tomografa (CT), obično zvanog „skener”, koji funkcioniše na principu jonizujućeg zračenja, kao i rendgen, MR stvara jako magnetno polje u kome se ustrojavaju vodonikovi atomi iz tkiva, a potom se na njih deluje radiotalasima. Oni prisiljavaju atome vodonika na emitovanje slabih signala koji se onda pojačavaju i registruju kompjuterom, tako da se na kraju rekonstruiše slika pregledanog dela živog organizma. Na primer, karcinom u sebi ima više vode i atoma vodonika nego normalno tkivo i zato se MR pregledom jasno prepoznaje.
Pred kraj prethodnog milenijuma pojavila se i metodologija takozvane funkcionalne magnetne rezonance (fMR) koja, za razliku od obične MR, registruje brzinu i količinu protekle krvi kroz pojedine delove mozga i kičmene moždine. Pri pojačanoj aktivnosti nervnog tkiva u njemu se menja brzina cirkulacije krvi i koncentracija hemoglobina. Pojedinačna slika na fMR odgovara nervnoj masi od 2 do 4 kubna milimetra. Noviji aparati sa jačim magnetnim poljem pregledaju i snimaju mozak i kičmenu moždinu milimetar po milimetar. Instalacija za MR nema štetne efekte na biološka tkiva jer se ne koristi jonizujuće zračenje.
Dijagnostički mrak s kojim su se lekari borili od prapočetaka medicine pa do skoro, definitivno je nestao pred kraj drugog milenijuma. Medicina je dobila na raspolaganje mnoštvo dijagnostičkih mašina i metodologija, što je za samo trideset godina unapredilo dijagnostiku više nego svi ostali postupci u protekla dva milenijuma. Danas je upotreba MR u dijagnostičke svrhe proširena i nudi mogućnosti o kojima se moglo samo maštati.
Amerikanac Rejmond Domedijan, fizičar koji je 1977. sa svojim saradnicima napravio prvu sliku grudnog koša pomoću MR, nije dobio Nobelovu nagradu za svoje otkriće. Tvrdi se da je kao kreacionista bio u ratu sa naučnim establišmentom i da je zato surovo kažnjen. Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu, zbog zasluga oko praktične primenljivosti MR dobili su 2003. Amerikanac Pol Loterbar i Britanac Piter Mensfild. U svakom slučaju, vreme velikih individualnih otkrića definitivino je prošlo. Vreme u kome živimo je vreme kolektivnog genija.
O fizičkom principu funkcionisanja magnetne rezonance i o formama njene primene, govoriće gošće Hipokratije.
U toku jula 1977. dogodilo se nešto što je po svojim mogućnostima nadmašilo CT. U SAD se počelo sa eksperimentalnim korišćenjem magnetnog polja velike snage u medicinsko-dijagnostičke svrhe. U suštini, eksperimenti su bila neka vrsta nadgradnje jednog Teslinog pronalaska, tj. rotirajućeg magnetnog polja, još 1882. u Budimpešti. Prvi snimci tela i tkiva čoveka pomoću novog čuda tehnologije zvanog magnetna rezonanca (MR) izazvali su oduševljenje u medicinskim krugovima tako da je već 1980. godine MR ušla u komercijalnu upotrebu. Za razliku od kompjuterizovanog tomografa (CT), obično zvanog „skener”, koji funkcioniše na principu jonizujućeg zračenja, kao i rendgen, MR stvara jako magnetno polje u kome se ustrojavaju vodonikovi atomi iz tkiva, a potom se na njih deluje radiotalasima. Oni prisiljavaju atome vodonika na emitovanje slabih signala koji se onda pojačavaju i registruju kompjuterom, tako da se na kraju rekonstruiše slika pregledanog dela živog organizma. Na primer, karcinom u sebi ima više vode i atoma vodonika nego normalno tkivo i zato se MR pregledom jasno prepoznaje.
Pred kraj prethodnog milenijuma pojavila se i metodologija takozvane funkcionalne magnetne rezonance (fMR) koja, za razliku od obične MR, registruje brzinu i količinu protekle krvi kroz pojedine delove mozga i kičmene moždine. Pri pojačanoj aktivnosti nervnog tkiva u njemu se menja brzina cirkulacije krvi i koncentracija hemoglobina. Pojedinačna slika na fMR odgovara nervnoj masi od 2 do 4 kubna milimetra. Noviji aparati sa jačim magnetnim poljem pregledaju i snimaju mozak i kičmenu moždinu milimetar po milimetar. Instalacija za MR nema štetne efekte na biološka tkiva jer se ne koristi jonizujuće zračenje.
Dijagnostički mrak s kojim su se lekari borili od prapočetaka medicine pa do skoro, definitivno je nestao pred kraj drugog milenijuma. Medicina je dobila na raspolaganje mnoštvo dijagnostičkih mašina i metodologija, što je za samo trideset godina unapredilo dijagnostiku više nego svi ostali postupci u protekla dva milenijuma. Danas je upotreba MR u dijagnostičke svrhe proširena i nudi mogućnosti o kojima se moglo samo maštati.
Amerikanac Rejmond Domedijan, fizičar koji je 1977. sa svojim saradnicima napravio prvu sliku grudnog koša pomoću MR, nije dobio Nobelovu nagradu za svoje otkriće. Tvrdi se da je kao kreacionista bio u ratu sa naučnim establišmentom i da je zato surovo kažnjen. Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu, zbog zasluga oko praktične primenljivosti MR dobili su 2003. Amerikanac Pol Loterbar i Britanac Piter Mensfild. U svakom slučaju, vreme velikih individualnih otkrića definitivino je prošlo. Vreme u kome živimo je vreme kolektivnog genija.
O fizičkom principu funkcionisanja magnetne rezonance i o formama njene primene, govoriće gošće Hipokratije.
Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.
Коментари