Hipokratija

Gost emisije je profesor dr Ilija Vuković, ekspert za tehnologiju i higijenu mesa. 

Priča o mesu počinje u Africi, u preistorijskom vremenu, kad su naši najraniji preci bili pravi pravcati vegetarijanci. Tek kad su naučili kako se prave kamene sekire i koplja, lov je postao lakši i zato se do mesa dolazilo lakše - kao nikada ranije. Više nije bilo potrebno čekati da se lavovi i tigrovi zasite mesom svoga plena, pa tek onda jesti i odnositi ostatke. U to doba, pre 1.8 miliona godina, mozak pračoveka bio je za samo 60 odsto teži od mozga velkih bezrepih majmuna (šimpanzi, gorila, orangutana) koji i danas srećno funkcionišu sa svojih definitivnih 470 grama moždane mase. U narednih milion i trista hiljada godina, organ za mišljenje praljudi, koji su se hranili skupljenim plodovima, ali i mesom, otežao je za novih 50 odsto, dostigavši 700 grama. Kako su praljudi sve više jeli mesa, tako im je rastao i mozak, da bi pre 200-300 hiljada godina, postao težak skoro 1300 grama, što je blizu današnjeg proseka od 1400 gr. Čovek je u tom periodu postao anatomski potpuno uobličen i razumom obdaren, i zato u biološkoj nomenklaturi nosi naziv „sapijens" što bi značilo razuman. Ali razum je proizvod za koji je potrebna energija i zato mozak sa svoja 2 odsto telesne mase troši 20 odsto raspoložive energije tela!

Danas evolucionisti i neurolozi misle da su proteini u mesu i nikotinamid (vitamin D3) kao i aminokiselina triptofan (u telu se pretvara u nikotinamid) presudili kako će evoluirati mozak. Meso u sebi ima oko 75 odsto vode, 20 odsto proteina, 5 odsto masti, malo ugljenih hidrata i dovoljno minerala i vitamina. Svaka ćelija u mesu ispunjena je gusto zbijenim proteinima - aktinom i miozinom. Meso obezbeđuje 9 esencijalnih aminokiseline koje telo ne sintetiše. Aminokiseline grade molekule proteina, i antitela. Nikotinamid iz mesa ima vrlo sličnu strukturalnu analogiju s nikotinom, supstancom iz duvana koja izaziva zavisnost. Međutim, azot u molekulu nikotinamida vezan je za ostatake šećera, što nije slučaj s nikotinom. Nikotinamid, nikotinska kiselina, niacin ili vitamin D3, jedno su isto, i u telu se koristi kao pogonsko gorivo, za reparaciju istrošenih tkiva i DNK, ali i za sniženje količine masti u krvi i za održavanje sposobnosti koncentracije misli.

Odavno je postala očigledna korelacija porasta broja tuberkuloznih bolesnika i pada potrošnje mesa. I jedno i drugo događa se kad je nivo godišnje potrošnje mesa manji od 60 kg.Tuberkuloza ima neobično ponašanje. Ko je danas inficiran bacilom TBC, a živi i hrani se pod normalni uslovima, nema nikvih problema, jer se većina tuberkuloza toleriše onoliko dugo koliko je ishrana dobra, tj. bogata proteinima iz mesa. Imunski sistem pod takvim okolnostima ostaje stabilan iako je mikobakterijum tuberkuloze i te kako patogen.

O mesu će nam govoriti gost Hipokratije, profesor dr Ilija Vuković.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.