Hipokratija

Gošće emisije biće gospođe: dr sci. med. Ana Jovićević, epidemiolog na Institutu za radiologiju i onkologiju Srbije i član Komisije za kontrolu duvana Ministarstva zdravlja, i dr sci. med. Ika Pešić, šef kabineta za prevenciju i odvikavanje od pušenja na Klinici za pulmologiju KCS; član Komisije za kontrolu duvana Ministarastva zdravlja.

Za biljku i list duvana zna se skoro 8 000 godina, a njihovo kultivisanje i širenje kroz Evropu počelo je u 17. veku. Od početka 18. veka postepeno se razvija industrija duvana. Sumnja da bi duvan tokom i posle sagorevanja mogao u ustima i plućima ljudi ostavljati neke materije slične čađi, pojavile su se kad je neki anonimni engleski autor napisao ogled pod nazivom „Posao odžačara" u kome je tvrdio da bolesti od kojih najčešće pate odžačari nastaju zato što udišu čestice čađi. Znatno kasnije, od 1920. godine, počeli su se pojavljivati medicinski tekstovi u kojima se dokazivala jasna veza izmeđi pušenja i karcinoma pluća. Mnogi urednici novina odbijali su takve članke, jer su u to vreme oglašavanje i popularizacija pušenja cigara i cigareta bili na vrhuncu, a osim toga smatralo se da je pušenje znak otmenosti. Niz značajnih i obimnih medicinskih izveštaja od 1950. do 1960. i nadalje, potvrdili su da pušenje duvana izaziva niz ozbiljnih bolesti, a među njima i karcinom pluća. 

Prve zakonske mere protiv duvanske industrije izrečene su i objavljene u SAD pred kraj 20. veka. U 21. veku, u mnogim zemljama razvijenog sveta doneti su zakoni o zabrani pušenja na javnim mestima, dok u nerazvijenim zemljama takvi zakoni ne postoje.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije proglašen je 2010. godine Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Republička stručna komisija za kontrolu duvana zna da Zakon nije sveobuhvatan jer, na primer, ne zabranjuje pušenje u svim prostorijama ugostiteljskih objekata.
U Srbiji puši oko 33 odsto odraslog muškog stanovništva i 20 odsto ženskog i oni svakoga dana popuše po 73 000 000 cigareta. Ali novac koji država ubira od akciza na cigarete znatno je manji od troškova lečenja bolesti nastalih zbog pušenja ili izloženosti duvanskom dimu.
S pojavom „sigurnih cigareta", reklamiranih u poslednje vreme, nastao je novi problem, jer i industrija duvana traži kliničke oglede koji bi pokazala da sigurne cigarete ne izazivaju rak, iako zna da je tako nešto stupidno i amoralno. Duvanska industrija u stvari ubeđuje svoje potrošače da je skok s desetog sprata bezbedniji od skoka s devedesetog. Teško je ne dovesti u pitanje i moral zakonodavaca koji svesno žrtvuju živote značajne grupe svojih neuviđavnih sugrađana s cigaretama u ustima, da bi od oporezivanja duvanske industrije i njenih proizvoda obezbedila novac za svoj budžet. Dobar deo tog budžeta odlazi na lečenje i spasavanje pušačkih života. Sličnost države i pušača jeste u obostranom manjku morala, budući da bespogovorno finansijski i zdravstveno kažnjavaju nepušače. Sličnost države i nepušača jeste u nepovratnom gubitku sredstava namenjenih neodgovornoj pušačkoj grupi, čije skupo lečenje (karcinoma pluća, da ne idemo dalje) ima smisla ali malo uspeha, jer smo prvi  u Evropi po broju umrlih).
Preterani kompromisi zakona samo su slika i prilika sredine u kojoj živimo. Sve osim potpune zabrane pušenja, u svim javnim prostorima, prostorijama i na ulicama, samo je igrarija koja održava u životu legitimitet cigareta, ali i jedinstveni apsurd: cigarete su jedini toksični, karcinogeni proizvod u svetu koji ima državnu dozvolu za proizvodnju, slobodni promet i unošenje u ljudski organizam, gde će izazivati rak.

O posledicama pušenja i šta uraditi da bi štete po pušače i po nacionalnu ekomnomiju bile što manje, govoriće gošće Hipokratije.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.