Šarl Guno: ROMEO I JULIJA

Naslovne uloge tumače Dijana Damrau i Vitorio Grigolo, „sa senzualnošću dovedenom do belog usijanja i strastvenim lirizmom", kako kažu kritičari. Merkucija tumači Eliot Mador, a fra Lorenca Mihail Petrenko. Diriguje Đanandrea Nozeda.

Premijera opere Romeo i Julija, Šarla Gunoa, odigrala se 1867. u pariskom Teatru lirik. Kao jedna od najuspelijih muzičko-scenskih obrada čuvene ljubavne priče, Gunoova opera je odličan primer francuskog romantizma, tj. tradicije koja daje prednost suptilnosti, senzualnosti i gracioznom vokalnom izvođenju u odnosu na bilo kakve razmetljive efekte. U libretu opere fokus se donekle pomera sa igre rečima iz originalnog dramskog teksta na same ljubavnike. S druge strane, dok je Šekspir u svojoj drami, u centar pažnje stavio pravo na ljubav, van svih društvenih barijera, Guno se koncentrisao na moć muzike i ljudskog glasa da bi izrazio ljubav na jedan transcendentalniji način. Bio je pod uticajem Riharda Vagnera i prihvatio njegovu ideju da je ljubav ne samo romantična strast, već i spiritualna čežnja kaneizrecivom. Zato je u operi predvideo čak četiri dueta za naslovne junake, kao i kratak završni susret u grobnici kojeg kod Šekspira nema. To znači da svaki od pet činova ima ljubavnu scenu.

Nemački sopran Dijana Damrau, zvezda Metropolitena, ove sezone čitavom nizu svojih operskih uloga na ovoj sceni pridodaje i Gunoovu Juliju. Reditelj Bartlet Šer smatra da je ona najtalentovanija osoba sa kojom je radio, a ovo je treća opera koju zajedno realizuju.
Italijanski tenor Vitorio Grigolo je na sceni Meta debitovao 2010. kao Rodolfo u Pučinijevim Boemima, a ove sezone pored uloge Romea tumači i naslovnu rolu Masneovog Vertera. Njegova veština da s jedne strane zvuči nežno i intimno, a da zatim pokaže svu svoju snagu, savršena je za ulogu Romea koju je već tumačio u milanskoj Skali.
Dijana Damrau i Vitorio Grigolo su harizmatičan scenski par, što su već pokazali u prošlogodišnjoj produkciji Masneove Manon.

Eliot Mador je kanadski bariton. Debitovao je na sceni Meta 2012, a ove sezone Merkucio je njegova jedina uloga.
Ruski bas Mihail Petrenko ove sezone na sceni Meta učestvuje u još dve opere - Saloma i Seviljski berberin.

 PROGRAM PRENOSA IZ METROPOLITEN OPERE

U pauzi prenosa, pored najave naredne opere, Dvoržakove Rusalke, biće reči i o nekim drugim muzičkim obradama Šekspirove priče o tragičnim ljubavnicima. Jer, dela nijednog drugog dramskog pisca nisu toliko bila obrađivana u različitim medijima i formama, a Romeo i Julija je svakako Šekspirova najpoznatija tragedija. Siže drame je takoreći opšte mesto, a zanimljivo je da umesto tradicionalne uvertire Gunoova opera počinje vokalno-instrumentalnim prologom u maniru Šekspirovih komada, u kojem se govori o dvema zavađenim veronskim porodicama Kapuleti i Monteki. Reditelj Bartlet Šer smestio je radnju u XVIII vek, za razliku od originalnog XIV, dajući joj izvestan nadrealistički ton, naročito u prvoj sceni maskembala u palati Kapuletijevih. Šer i kostimografkinja Ketrin Zuber bili su inspirisani Felinijevim filmom Kazanova, a princip filmske akcije primenjen je i u uzbudljivoj sceni ulične borbe.

Prenos realizuju muzičke urednice Radio-Beograda 2 Gorica Pilipović i Maja Čolović-Vasić.