Hram

 Stefan Lazarević (1377-1427), sin kneza Lazara i kneginje Milice, vladao je Srbijom u teškim vremenima posle očeve pogibije u Kosovskoj bici, najpre kao knez, a od 1402. kao despot (visoka vizantijska titula po dostojanstvu odmah iza cara).
Mudrom vladavinom, izuzetnom vojničkom veštinom, despot Stefan je od vazalne Srbije, države na ivici propasti, načinio bogatu despotovinu. U vreme njegove vladavine cveta privreda, umetnost, kulura.
Za ovaj prosperitet, prvenstveno, zaslužno je rudarstvo (proizvodnja srebra). Grad Novo Brdo na Kosovu, u kome se nalazio istoimeni rudnik, bio je u to vreme, na primer, grad veći od Pariza.
Pokrovitelj umetnosti i sam književnik, despot Stefan u Srbiji daje utočište učenim monasima i umetnicima koji beže pred Turcima.
U srednjovekovnoj književnosti despot Stefan biće upamćen po svojoj pesmi Slovo ljubve, koju je napisao bratu Vuku. Lepotica među manastirima, prvi utvrđeni grad, manastir Resava (Manasija, nalazi se danas u mestu Despotovac), kruna moravskog stila u arhitekturi, zadužbina je ovog velikog vladara. Današnji Beograd, duguje mu sećanje na to što je od zapuštenog pograničnog gradića načino modernu evropsku prestonicu proširivši ga u svoje vreme desetostruko.

O životu i delu despota Stefana Lazarevića, u današnjem Hramu  slušaćete prof. dr Aniku Skovran.

Autor i voditelj:  Dušanka Zeković

Svoje sugestije slušaoci mogu poslati na mejl adrese:  duskazekovic@gmail.com i dusanka.zekovic@rts.rs