Kod dva bela goluba

U emisiji „Kod dva bela goluba",  Ljubomir Simović  nam otkriva  kako je poezija postala način života, kako pesnik vidi i doživljava svet i kako  gradi svet pesme oivičen geografijom rodnog grada, pulsiranjem različitih  vremena, nad  istorijom, tradicijom, mitovima, legendama, , nad onim što je prošlo i što je sada,  uobličen  jezikom zavičaja i mentalitetom  „običnih ljudi", ozvučen već naslovom prve objavljene pesme „Balada o običnom čoveku".

Ljubomir Simović pesnik, dramski pisac, esejista, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti rođen je 2. Decembra 1935. Godine u Užicu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a studije  jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Prvu pesničku knjigu „Slovenske elegije" objavio je 1958. godine a  potom su usledile  knjige: „ Veseli grobovi", „Šlemovi", „Uoči trećih petlova", „Istočnice", „Igla i konac", „Vidik na dve vode"  u kojima se lica i naličja grada Užica prelivaju kroz slike predela i portrete običnih ljudi, uvek kao „ vidik na dve vode".  

Pesnički vidici Ljubomira Simovića, kao vidici ili pogledi na dva sveta,  na različita  vremena, na običnog čoveka koji pod teretom istorije, ratova, i stradanja, okolnosti i stvarnosti pokušava da odbrani „smisao života" ,   prisutni su i u njegovim dramama ( „Hasanaginica", „Čudo u Šarganu", „Putujuće pozorište Šopalović" i „Boj na Kosovu") kao i u romanu hronici „Užice sa vranama" koji je objavio 1996. godine.

Jedan od mogućih odgovora na pitanje šta je poezija  i šta znači živeti poeziju Ljubomir Simović nam nudi i u knjizi eseja o srpskim pesnicima i dramskim piscima „Duplo dno"  kao i kroz priču u emisiji „ Kod dva bela goluba"  koju započinje  sećanjem na rodno Užice koje je vremenom postalo i glavi lik i književna pozornica,  na detinjstvo i odrastanje obeleženo knjigama i pozorištem.

Muzički urednik: Radmila Dujaković

Autor i urednik: Tamara Krstić