понедељак, 23. сеп 2019, 11:55

Srpski na srpskom

- Dokle više ove kiše, moj Nešo? - žalim se tako dok pijem kafu sa komšijom jednog subotnjeg popodneva.

- Svako jutro budi me grmljavina, košava šiba po prozorima, kao da je tornado. Venem kao biljka po ovom vremenu bez sunca, a kuća mi se pretvorila u iglo, koliko je hladno. Da mi je da sam opet dete, pa da makar ne moram na posao po ovakvim pljuskovima, nego da me razbudi topla šolja kakaa, pa da dan provedem pod ćebetom čitajući o nekoj dobroj avanturi. Kako se ta bezbrižnost tiho negde izgubi.... nisi ni primetio, a već si odrastao čovek, pa moraš da napustiš toplo ćebe i da veslaš u kanuu do posla. Jer kad padne kiša, čamac je u ovom gradu mnogo brža opcija od gradskog prevoza. Hvala bogu, pa se danas ne radi.

- Imaš pravo - reče Neša - ali izgubio si ti još po nešto osim te detinje bezbrižnosti.

- A šta sam to izgubio?

- Pa izgubio si - kaže mi Neša - malo štima za strane reči. Vidiš, ne kaže se iglo, nego iglu. A i ne bi baš mogao da popiješ šolju toplog kakaa, nego kakaoa.

Autor teksta: Jelena Vujković, student (Srpski jezik i književnost, Filološki fakultet, Beograd)

Glumac: Feđa Stojanović

Urednik: Mirjana Blažić