Kojekuda, repriza

Za našu priču važno je dvorište, travnato i poveliko, zatim jedan ambar i kuća, ali ne zanemarimo ni šljive, koje su nam poslužene iz ruku ljubaznih komšija.

Bio je kraj avgusta, letnji dan - popodne, kao stvoreno za lepu, baš lepu priču... Predstavite sebi pomenuto dvorište i neveliki sto, na stolu one šljive, magličasto plave, a za stolom naši domaćini - slikar Braco Azarić (usput, Braco mu je pravo, tj kršteno ime) i vlasnik kuće, dvorišta i onog ambara važnog za priču, Rade Novaković, nastavnik fizičkog vaspitanja u penziji.  

Obojica prosedi, druželjubivi. Braco slikarski smiren, a Rade energičan i željan da ispriča sve o likovnoj koloniji "Slikari iz moje ulice", koju njih dvojica zajedno organizuju od 2009-te godine. Ideja je rođena iz želje da se druže, iz ljubavi prema slikarstvu, ali i sa namerom da odgajaju likovni život i mlade talente u svojoj okolini.

Dok su nam pričali svoju motivišuću priču, uveliko se pripremala šesta kolonija slikara, dakle projekat poptuno, tj stopostotno uspešan - po jedna kolonija svakog poslednjeg vikenda u avgustu.

Za to vreme nastala je i ogromna kolekcija slika koja se čuva u Radetovoj kući - galeriji, nekolicina novokozarčana i mlađih gostiju upisala je Likovnu Akademiju, a planiraju se i putujuće izložbe po Srbiji. I sve to nastalo u onom ranije pominjanom ambaru - koji je unapređen i preuređen u - slikarski atelje.

Kojekuda sa vama Elizabeta Arsenović i Mirjana Nikić.

Radio Beograd 1, 09.05