среда, 26. јун 2019, 20:00
Kod dva bela goluba
Pored objavljenih zbirki pesama "Posmrtne počasti", "Dani i noći", i "Okovani stihovi", knjige razgovora o piscima, prevoda Šekspirovih drama (zajedno sa Živojinom Simićem), pesnik, esejista, kritičar i prevodilac Sima Pandurović (1883-1960) pisao je i oglede iz estetike. Takav jedan ogled pod nazivom "Integralna poezija" koji je objavio 1920. godine, bio je polazište za večerašnju priču u emisiji "Kod dva bela goluba" o poeziji pesnika čije su pesme za jedne imale snagu pesničkog manifesta u godinama pred Prvi svetski rat a za druge bile odraz jedne pesmističke "književne zaraze" (Jovan Skerlić).
A "Integrlana poezija" otkrivala je i Pandurovićevo mišljenje i pevanje i ono što čini najveća dela poezije i istine:
"...najveća dela poezije i istine ostaju ipak ona koja nam obasjavaju život sa svih strana, život integralan i ceo, komplikovani ambijent našeg unutrašnjeg života, koji je, ujedno, ceo vidljivi i nevidljivi svet našeg iskustva i njegova smisla.
Otuda su najveća dela svetske literature ona koja su uspela da nam život i istinu dadu tako nepocepanu, svestranu, celu, i koja nam u našoj večitoj i neizlečivoj žudnji za istinom mogu dati zadovoljenja, koliko je potebno, koliko je nužno, i koliko je moguće. To su ona dela, koja nam, po primeru Danteove „Božanstvene Komedije" ili Šeksirovih tragedija, ili Balzakove „Ljudske komedije", ili Igove „ Legende Vekova", mogu dati viziju sveta, istoriju naših rođenih duša, diskretnu filosofiju naših napora, sumnja, naših bolova i radosti, naše vere, i imanentnog smisla one borbe između duha i materije, i haosa u kome proživljujemo svoje žalosti i svoje radosti i provodimo dane svoga kratkoga indivdualnog, zemaljskog života."
Autor i urednik emisije Tamara Krstić.
Muzički urednik: Radmila Dujaković
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари