"Vlasinsko leto" - slavlje trubača jugoistočne Srbije

U neposrednoj blizini, i prelepo Vlasinsko jezero, na 1230 metara nadmorske visine, što ga čini jednom od najviših vodenih akumulacija na Balkanu.

Surdulica je i varoš koja se diči svojom starinom. Ostalo je zapisano da kada je petnaestak godina posle oslobođenja od Turaka, 1894, kralj Aleksandar Obrenović došao u posetu, Surduličani su na ulazu u grad postavili slavoluk i veliki natpis: „Dobrodošao mili gospodaru, vesele se Inogoštani stari". Hroničari komentarišu da je to dokaz da su u narodu još živele legende o staroj srednjovekovnoj župi i gradu - Inogoštu (ili Vinogošu, kako negde stoji) iz vremena Nemanjića, koji se nalazio baš na mestu današnje Surdulice...

Surdulički kraj je nadaleko - i odavno - poznat i po trubačima i trubačkim orkestrima. Postoji beleška da su muku zbog, po zlu zapamćemnog, Sulejman-bega, koji je kulu i čitluke imao na području surduličkog sela Donje Romanovce, na prelazu 18. u 19. vek, čuveni trubači tog kraja pretočili u jedan spori čoček koji se po begu i zove, a izvodi i dan-danas. Na prelazu 20. u 21. vek, u Surdulici je osnovan festival „Vlasinsko leto" i već više od 30 godina on slavi trubače i trubu samu, kao instrument. Da budemo precizni, fligornu B... Svake godine, druge nedelje u julu, u gradić, ali i na Vlasinsko jezero, sliju se silni orkestri sa juga Srbije, pa specifičnim i zvukom i ritmom kao da razmaknu malko okolne visoke planine, a kola i čočeci, brzi i spori, odlete do oblaka i natope ih merakom i dertom...

O tome su nam pričali Ljubiša Ristić, osnivač „Vlasinskog leta" i direktorka Turističke organizacije Surdulice Biljana Nikolić.

„Kojekuda" zabeležile Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović.