Srpski na srpskom

Nedavno je obeležen Svetski dan palačinki, što sam saznao čitajući dnevne novine, a čini mi se da je bila i kratka rubrika u jutarnjem programu posvećena upravo tom danu. Ubrzo sam zaboravio sve što sam čuo i vratio se svakodnevnim obavezama, a na palačinke me je podsetio unuk. Kada sam ga doveo iz škole, dotrčao je u kuhinju i veselo povikao: ,,Deda, deda, da li su palačinci spremni?“ Iako nije gledao jutarnji program, bio je poprilično informisan. Ispostavilo se da je on mnogo ozbiljnije shvatio veličinu tog dana ili je za njega to bila idealna prilika da večera nešto po svom ukusu. Baka, naravno, nije imala srca da ga odbije i dala se na posao. Umesto planirane pite sa zeljem, u kuhinji su se pekli palačinci. Da bi čitava ceremonija i obeležavanje ovog, za mog unuka veoma važnog dana, prošlo u najboljem redu, moja žena je odlučila da se oproba u akrobacijama i sve nas zabavi. Palačinke su letele uvis, jedna za drugom, a zatim u tanjir, sve dok jedan palačinak nije završio na podu.