Kojekuda

Iz Evrope, taj umetnički pokret ka selu i prirodi, raširio se svuda po svetu, posebno na američkom kontinentu. Potonji njegovi istraživači precizno navode da su se u kolonijama okupljali umetnici - pripadnici više od 35 nacija, ipak najviše Amerikanci, Britanci i Nemci. Po broju kolonija u Evropi su prednjačile Holandija, centralna Nemačka i Francuska. Zaljubljenost nekih slikara tog vremena u takav način ne samo rada, već i života, učinio je da su mnogi među njima i trajno promenili mesto boravka, sa drugima ili sami, poput Kloda Monea koji je, iako rođeni Parižanin, jednostavno ostao - do smrti - u seocu Živerni posle jedne kolonije.
Slikarskih ili umetničkih kolonija ima i danas, mnogo i praktično svuda, iako je njihova popularnost naglo bila opala po završetku Prvog svetskog rata, kada se promenio umetnički senzibilitet. Modernom duhu njihov intimizam, na prvom mestu , bio je skučen. Sećanje na neke najstarije i najznačajnije živi i danas, zahvaljujući kulturnom turizmu, koji se, pak, razvio i zbog predanja o okupljanji i stvaranju velikih umetnika, ali i zato što su u tim malim mestima nikli muzeji i galerije, koji čuvaju i izlažu dela iz zbirki nastalih tokom aktivnog perioda kolonija.
Sličan istorijski put ima i Umetnička kolonija „Ečka", nazvana po seocetu dva kilometra udaljenom od Zrenjanina: ideja o osnivanju seže na kraj 19. veka, u vreme kada je Vojvodina još bila deo Austro-Ugarske monarhije, pravi početak desio se tačno na polovini 20. veka, a traje i danas. Zbirka koja broji gotovo tri hiljade dela čuva se i izlaže u Savremenoj galeriji u Zrenjaninu, u kojoj nas je sa pričom dočekala kustoskinja i istoričarka umetnosti Sunčica Lambić-Fenjčev.

A priču zabeležile - Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović.

Fotografije preuzete sa sajta Savremene galerije Zrenjanin www.galerija.rs