Zabavnik

Pretpostavlja se da je Džošua Norton rođen 4. februara 1818. godine u Engleskoj, a najranije detinjstvo proveo je u Južnoj Africi. U Ameriku je doplovio kao bogati 30-godišnjak i nastanio se u San Francisku. U vreme nastanka tzv. Pirinčane krize, Džošua Norton još uvek nije bio car, ali svoje bogatstvo je uspeo da uveća do četvrt miliona dolara.

Džošue Nortona neko vreme nije bilo u San Francisku, a onda je 17. septembra 1859. godine, gradom počeo da se širi letak sa proglasom "cara Sjedinjenih Država". Letak su dobile i mnoge novinske redakcije, i objavile ga, ali u humorističkim rubrikama. Kongres ni posle mnogih proglasa samoproklamovanog američkog cara Nortona I nije raspušten, ali ono što je počelo kao šala i s komentarima o mentalnom zdravlju novog imperatora, počelo je da se razvija u domaću turističku, najpre atrakciju, a potom i potrebu grada San Franciska.

Čudna carska vladavina Nortona I završila se 8. januara 1880. godine, kada je Njegovo carsko veličanstvo iz zemaljskog otišlo u nebesko carstvo. Na taj put ispratilo ga je više od 10 hiljada sugrađana.

"Bio je plan da sviramo negde na otvorenom. Razmišljali smo gde bismo mogli to da uradimo, a onda je Lenon rekao - Haj'mo na krov" i Bitlsi su se 30. januara 1969. godine popeli na krov londonske diskografske kuće Apple i počeli da sviraju. Najpre su svi bili zbunjeni, a onda je počela ludnica!

U tom trenutku niko nije mogao da pretpostavi da prisustvuje poslednjem zajedničkom koncertu Bitlsa.

Kada su se Bitlsi popeli na krov, pridružio im se stari prijatelj, klavijaturista Bili Preston, koga su zvali i Peti Bitls, inače jedini muzičar koji je svirao i sa Bitlsima i sa Stonsima.

Na krovu je bio i filmski reditelj Majkl Lindži Hog, koji je snimao koncert ali i reakcije ljudi na ulici.

Prolaznici su najpre bili zatečeni, policija pojma nije imala šta se događa, Bitlsi jedva da su se i čuli na ulici, ali kada su ljudi shvatili da su to zaista oni, počela je vriska, mada je bilo i onih koji su se zaprepašćeno krstili i odvraćali pogled. Zaustavljen je saobraćaj, stvorio se veliki metež i policija je stvar uzela u svoje ruke, dok su se sa krova čuli zvuci pesme GET BACK. Najpre su Lenonu i Harisonu isključili pojačala, ali Harison ih je doveo u red ne bi li završili pesmu, kojoj je Makartni malo promenio reči, u duhu policijske intervencije.Reči pesme GET BACK nisu zaustavile bobije, tako da je koncert prekinut, a Lenon je obožavaocima doviknuo:

- Hvala vam, hvala i u ime benda. Nadam se da smo prošli audiciju!

Kakva sve može da bude jabuka? Nekom je bila jabuka razdora, nekom zlatna, nekom je "jabuko moja", ako je Viljema Tela, onda je na glavi, Snežanina zastaje u grlu, Magritova je zelena, Karavađova crvljiva, Sezanova je u mrtvoj prirodi, Njutnova u nauci, Štrausova u muzici, Tjuringova je bila kobna, njujorška je u nadimku grada, a ako je u imenu onda je najpre Džonijeva. Voćka koja ume lažno da se predstavi kao rajska.

Džoni Jabukovo Seme rođen je 26. septembra 1774. godine kao Džon Čepmen u gradiću Leominsteru u američkoj državi Masačusets. Po zanimanju je bio kalemar i čitavog života, širom Amerike sadio je jabuke, brinuo o životinjama i pomagao ljudima u negovanju bilja. Ostalo o njemu dopričala je legenda. Jedna od njih govori o tome da je, dok se odmarao od sađenja jabuka, zapalio vatru na otvorenom, koja je privukla komarce i palila im krilca. Tužan što njegova vatrica ma i najmanje biće vodi u smrt, Džoni Jabukovo Seme je vatru ugasio i ostatak noći proveo drhtureći od zime.

Urednik i voditelj Mirjana Blažić.