Kojekuda, repriza

Legenda je to, naravno, ali se njome čuva sećanje na dugu tradiciju bavljenja grožđem i vinom u Metohji, koja se cela, geografskim položejem, reljefom i sastavom zemljišta, naprosto nudi za uzgoj vinove loze. I danas, pitomim padinama njenih brežuljaka gospodare špaliri urednih vinograda... I svi se Metohijci, makar samo za sebe i svoje zadovoljstvo, bave proizvodnjom vina. Ne mogu drugačije... 

Ne može drugačije ni Zdravko Antić, rođeni Orahovčanin, inženjer tehnologije, ranije vodeći tehnolog preduzeća "Kosovo vino" u Maloj Kruši i, potom, najvećeg izvoznika vina u nekadašnjoj Jugoslaviji, preduzeće "Orvin", baš u Orahovcu. Trideset i osam godina rada - od 71 godine života - posvetio je vinogradima, vinovoj lozi, grožđu i, najviše, vinu. Nije prestao ni kada je kapija privrednog giganta "Orvin" zauvek ostala zatvorena za njega, kao i za sve ostale Srbe zaposlene u njemu, 1999. godine.  

Pošto je s porodicom, ženom i tri ćerke, najpre preživeo strahote rata u Orahovcu, a zatim shvatio da može otići gde god drugde, tamo živeti - ili životariti - ali da nigde neće naći rajsku baštu rodnog kraja, tako podatnu za njegovu veliku ljubav, vinarstvo, ostao je u kući u kojoj se i rodio, i 2003. pokrenuo sopstvenu vinariju.  

Danas je jedan od oko 800 Srba koji uprkos stalnim i nesmanjeim pritiscima opstaju u Orahovcu, u Gornjoj Mahali, gde žive praktično u rezervatu površine 150 sa 150 metara. I pravi vino. I živi vredno i pošteno. I nesebično deli vinarske savete. I srdačno dočekuje goste. I smeje se. I zasuzi. I neće da ode.

I sve to zabeležile "kojekuda" - kao i uvek - Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović.
Radio Beograd 1, 09.05

Foto: Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović