понедељак, 24. дец 2018, 10:55

Srpski na srpskom

Najlepše novogodišnje čestitke nekad su se prodavale na ulici. Desetak dana pre kraja godine, prodavci bi sklepali drvene tezge i poređali čestitke. Jedna, ona odozgo, bila je mustra, za gledanje i premišljanje, a ostale su, zajedno sa belom kovertom, bile uvezane gumicom. Da se ne prljaju.

Jeftinije čestitke nisu imale ni koverat, ni sliku za uzdah, ni cenu za premišljanje. One su u kuće unosile novogodišnje fraze i jedva proširene rečenice. Za više nije bilo ni mesta, ni volje. Osim ako se mašta ne razigra, pa se na pet-šest takvih čestitki, sasvim sitnim rukopisom, ne napiše čitava pričica u nastavcima ili po strofa neke pesme. Kad se usput makar jedna zagubi, u dve kuće se nagađa, smeje i dopisuje zalutali tekst. Odraslima, to je bila prilika da iznesu starinsko zeleno naliv-pero, upijač za mastilo i propuštene časove srpskog.

Kada bi, kojim slučajem, dali deci da dopišu koju reč ili da ispišu sve što porodica nekome želi, prvo bi se običnom olovkom povlačile linije, koje su se posle pisanja brisale. Ako je bilo rđavog iskustva od prošle godine, deca su mogla samo da gledaju. U novogodišnjim željama mešala su se mala i velika slova, i sejale se tačke i zapete iza nove kalendarske godine bez ikakvog reda, ali ko da misli o pravopisu, kad je važno bilo da rukopis bude što lepši, da se red ne ukosi i da se ne napravi neka brljotina.

Glumica: Jadranka Selec

Urednik i voditelj: Mirjana Blažić