Zabavnik

O Džejmsu Hemingsu čulo se tek kada je Džeferson objavio svoje memoare. Tu se pojavio pod nadimkom Džejmi, kao mali osmogodišnji rob koji svom gospodaru hvata ptice rugalice. Opismenio se, obrazovao, malo ko zna kako, stekao manire i zaslužio da ga Džeferson povede na ministarski put u Francusku, s obećanjem da će biti kuvar. Oduševljen francuskom kuhinjom, svom 22 godine mlađem robu plaćao je časove kulinarstva kod najboljih galskih kuvara. Džejms svog mentora nije razočarao...

Pojavio se sa kompozicijom YEA YEA 1965. godine i na opšte iznenađenje poznavalaca zabavne muzike ova ploča se gotovo preko noći našla na vrhu liste popularnosti, ostavljajući za sobom i najpopularnije bit grupe. Njegov najnoviji hit GET AWAY, pisalo je u decembarskom broju Džuboksa iz 1966. godine, našao se na samom vrhu britanske liste TOP TEN.

Ovom kompozicijom Džordži Fejm potvrdio je mišljenje da je kompozitor i pevač na koga treba računati i ubuduće. Svojim specifičnim stilom, koji se mnogo razlikuje od stila mnogobrojnih grupa, zadobio je poverenje ne samo mlade publike koja guta sve što je novo, već je potvrdio veru u budućnost i prosperitet džeza.

U Bolgarovim „Pravilima dvoboja" iz 1892. godine, pisalo je: "Dvoboj je dogovorom uređena borba dveju osoba s oružjem i u prisustvu obostranih svedoka, a usled uvredom osnovanog izazivanja. Cilj je dvoboju da za uvredu silom oružja sebi zadovoljenje pribavi. Uvređeni bije se da bi zadovoljenje dobio, a uvredilac da zadovoljenje dade. Nisu li borbi prethodili, ili ako je bez svedoka bila, onda to nije dvoboj i neće ga ni javno mnjenje ni zakon kao takvog priznati."

U vremenima kada se o časti sudilo licem u lice, mačem ili pištoljem, na nekoliko koraka odstojanja, najšarmantniji duelant bio je Sirano. Književni, doduše...

Urednik i voditelj: Mirjana Blažić