недеља, 21. окт 2018, 09:05
Kojekuda
"Samo na površini od 1.250 kvadratnih metara pronađeni su ostaci 41 kuće trapezoidnog oblika, tako podizane da su što manje izložene vetrovima. U kućama su otkrivene 33 skulpture koje predstavljaju ljudske figure ili glave životinja“ - pisale su novine tog avgusta 1967. godine, uz isticanje jedinstvenosti oblika i veličine pronađenih skulptura i poređenje da su u Mesopotamiji iz toga doba nađene figure čije dimenzije ne premašuju 15 santimetara.
O srećnom i retkom otkriću i tragovima koje su sledili da bi se iskopali ostaci ove praistorijske kulture, rukovodilac iskopavanja, tadašnji docent arheološke grupe Filozofskog fakulteta i direktor Arheološkog instituta, Dragoslav Srejović, je novinarima, između ostalog, rekao: „Gotovo u svakoj kući otkrivena je po jedna ili dve skulpture. To je bilo najprijatnije iznenađenje. Prvi put otkrili smo monumentalnu plastiku iz tog perioda! Dosad su uglavnom sretane figurine od pečene zemlje. Nije preterano, verujte: ovo što smo našli su prve skulpture u evropskoj umetnosti".
Na osnovu alatki rezbarenih od kosti i ostalih otkrića, Srejović je zaključio da ovu kulturu, čije pronalaženje otvara novu etapu izučavanja balkanske preistorije, nisu stvarali zemljoradnici, nego ribari i lovci. Pokazalo se da su stanovnici Lepenskog vira pre oko 8.000 godina izveli "neolitsku revoluciju". Stvorili su prvu evropsku arhitekturu i urbanizam, monumentalnu umetnost, izvršili podelu rada, pripitomili prve domaće životinje i biljke.
Ostaci stare mezolitske kulture, jedne od najsloženijih i najintrigantnijih evropskih kultura, danas su pokriveni kupolom koja se oslanja na čeličnu konstrukciju i prostornu rešetku, sa potpuno prozirnim pokrivačem. Ogromna bela kupola Vizitorskog centra, na površini od 4.000 kvadratnih metara, čuva samo nalazište, amfiteatar, izložbeni deo i radionice, koji su sada pod sigurnom zaštitnom mrežom.
Priču o Lepenskom viru zabeležile su Elizabeta Arsenović i Mirjana Nikić.
Коментари