Moja knjiga

U njemu je autor izneo sećanja na vlastito detinjstvo, provedeno u Somboru, ali i na traumatično iskustvo stečeno u logoru Aušvic, gde je kao sasvim mlad bio zatočen. Pogled iz dečije perspektive, slike sećanja u kojima se mešaju prizori nevinosti i senka sveprisutnog zla, kao i težina egzistencijalnih pitanja u delu postavljenih, daju knjizi ''Semper idem'' poseban kvalitet. Đorđe Lebović  se bavio novinarstvom, pisao je scenarija, pozorišne, televizijske i radio drame. Zajedno sa Aleksandrom Obrenovićem napisao je dramu ''Nebeski odred'', koja je nagrađena na Sterijinom pozorju.

O ovom svom delu, i njegovom naslovu, sam autor je rekao: ''Natpis ''Semper idem'' stoji iznad portala evangelističke crkve u Somboru i znači: uvek isto. U crkvu sam išao sa bakom Švabicom i od nje saznao da je u ovom našem svetu Zlo uvek isto. Od tada se profesionalno bavim pisanjem, a amaterski i pasionirano jurim Satanu da ga skratim za glavu. Odlučio sam da pišem jedne avgustovske večeri 1990. godine u Rovinju...'' Đorđe Lebović je u ratu izgubio četrdeset članova svoje porodice, a sam je kao četrnaestogodišnjak osetio pakao koncentracionog logora Aušvic. Delo ''Semper idem'' predstavlja potresno svedočanstvo o ljudskom zlu, o ''ljudima u paklu i paklu u ljudima'' - kako glasi naslov prve Lebovićeve objavljene priče -  i o pokušajima da se uprkos svemu očuva vera u osnovne ljudske vrednosti.

Dejan Mihailović do sada je objavio dve zbirke priča, jedan roman i Leksikon vizantijske književnosti. Bio je dugo godina urednik u izdavačkoj kući Prosveta, a poslednjih devet godina radi kao urednik u izdavačkoj kući Laguna. Prevodi sa ruskog i engleskog. Prevodio je, između ostalog, dela Danila Harmsa, Varlama Šalamova, Ivana Bunjina, Borisa Akunjina, Marka Aldanova, Edgara Alana Poa, Semjuela Beketa, Vilijama Blejka...

Autor i voditelj emisije: Vojislav Karanović