понедељак, 20. авг 2018, 10:55

Srpski na srpskom

Ne znam koliko je tih kiosaka bilo, ali znam da su oni othranili generacije studenata iz unutrašnjosti, i u vreme užine podmirivali su sve nutricionističke potrebe beogradskih školaraca. Za njihove bake, to je bio kioks. Lomile su jezik i uporno pokušavale svojim unucima da spreme ukusnije višle i kobasice. Zalud trud. I jezički i kulinarski.

Nije bilo boljih menzi sedamdesetih i osamdesetih od crvenih beogradskih kiosaka. Dva velika lonca od rostfraja, uvek puna ključale vode, i za jelo uvek isto - viršle ili kobasice. Ceo dan su se kuvale u istoj vodi. Možda je u tome bila tajna njihovog ukusa. Ili u bajatim zemičkama i razvodnjenom senfu. Ili u prostoj istini da druge brze hrane nije bilo. Osim piroški sa sirom kod Atine. Pekare se ne računaju. Bilo je tih kiosaka i drugih boja i namena. U nekima se prodavalo voće, naročito ispred bolnica, posle i novine, u njima su bile i bravarske radnje i ko zna šta sve ne, ali od svih kiosaka bezbrižnih godina pamte se samo oni crveni koji su mirisali na viršle, kobasice i razvodnjeni senf...

Glumica - Jadranka Selec

Urednik i voditelj - Mirjana Blažić