Kojekuda, repriza

Mada, nije to baš ni običan kamen sa kojim Ivan radi. To je beli i nadaleko - do Amerike! - čuveni venčački mermer, iz majdana na planini Venčac pored Aranđelovca. Prvi rudnik otvorio je još 1905. kralj Petar Prvi Karađorđević, kada je počeo da zida svoju zadužbinu na Oplencu, a stručnjaci kažu da su rezerve mermera tu praktično - neiscrpne.

Već desetak godina, Ivan Đorđević je vlasnik sopstvene umetničko-klesarske radionice "Naslednik" u Aranđelovcu, smeštene pored veoma prometnog lokalnog druma, sa direktnim pogledom na rudnik mermera na planini Venčac, tačno preko puta. Uočava se lako, kao jedna velika, svetla tačka usred gustog i tamnog zelenila stoletnih listopadnih šuma. Divan pogled, posebno za klesara, zaljubljenog u svoj zanat...

I sigurno se pitate, baš kao što smo se i mi pitale - čiji je Ivan naslednik, kad mu se radionica tako zove. Odgovor je, na prvi pogled, iznenađujući - ničiji. Počeo je kao petnaestogodišnjak, pomažući vajarima, učesnicima čuvene smotre "Mermer i zvuci", posebno Vladanu Martinoviću, koji je prvi prepoznao njegov talent da sve što vidi može i da prenese u kamen. Šest godina je proveo u njegovoj radionici. I još šest u druge dve. Tad je otvorio svoju.

Ivan Đorđević je naslednik, zapravo, starog umeća srpskih majstora klesara koje je uveličalo, ponajviše, lepotu naših manastira - njihovih reljefa na fasadama i unutrašnje ukrase. On je naslednik tajni zanata i umetničkog posvećenja koje čini da možete da osetite mekoću krila anđela, ili nežnost perja golubova, ili titraj prepleta lišća i cveća u vencu od ruža. A sve od kamena.

Ova "kojekuda" priča je bela, glatka i večna kao mermer, a preneće vam je i ovoga puta - Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović.

Radio Beograd 1, 09.05