Srpski na srpskom

Juče sam, umesto sina i snahe, otišla unuku na roditeljski sastanak. Nije što je moj unuk, ali razredna ga je pohvalila kao izuzetno vrednog i pristojnog učenika. Nažalost, imala je samo pola minuta da to o njemu kaže jer smo pola sata raspravljali o jednom jezičkom problemu kao da smo na sednici Odbora za standardizaciju srpskog jezika, a ne na roditeljskom sastanku učenika šestog razreda. Evo šta je bilo: dok su ostala deca bila na času fizičkog, jedan dečak je vezao sve patike u svlačionici jednu za drugu i napravio krug sa tako jakim čvorovima da su ih sledeća dva časa odvezivali. Njegova majka ustade i reče: „Šta da vam kažem, već sam crvenila zbog njega, prosto je takav, nestašan. On se najviše druži s Milicinim Lazom, koji je bubica, ali eto, opet ima takve ideje. Mogu samo da se izvinim.“ Neki počeše negodovati, a onda jedna majka zapita: „A da li se kaže crvenela ili crvenila?“. E, tada je počela prava rasprava...