недеља, 17. јун 2018, 09:05
Kojekuda
Zažmurite i zamislite: planine, ali ne one ljute, oštrih vrhova, već pitome, malko razvučene… Na njima šume i proplanci… A među njima – jezero! Veliko, duboko, plavo-zeleno… Po njemu ostrvca koja plutaju i zato menjaju vidik svakog dana… Mirišu lekovite trave, zrikavci zriču… A na jednom kraju, poviše jezera, špaliri malinjaka…
Mesec je juli, godina 2016; jezero je Vlasinsko, nadmorska visina je 1204 metra; a mi smo u poseti porodici Momčilović, Cvetanki i Predragu, njihovim sinovima, snajama i unucima, na porodičnom imanju u mahali Lazini ili Šesto, kako je ko već zove...
Zaogrnuo nas je ne samo veličanstveno lep letnji dan, kakav valjda samo na Vlasini može da bude, već, kročivši u kuću Momčilovića - a tu su generacijama, ne odlaze, šta više, vraćaju se - i najlepša moguća porodična ljubav i sloga. I posvećenost teškom poslu, u uvek neizvesnoj fabrici pod vedrim nebom - gajenju „crvenog zlata", malina.
U sezoni kada stižu i kada najčešće slušamo teške priče o ceni i plasmanu, mi Vam „kojekuda" nudimo jednu drugačiju, slatku kao - maline sa Vlasine!
Vaše - Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović
Radio Beograd 1, nedelja od 09:05
Коментари