Kojekuda

Poslednji put 5. juna 1941, kada je među njima eksplodiralo više od 400 vagona municije, koju su nemački okupatori najpre zaplenili od - u kratkom aprilskom ratu slomljene - Jugoslovenske kraljevske vojske, a potom je svu upravo u Smederevskoj tvrđavi uskladištili.

Preživeli očevici i danas, gotovo 80 godina posle, kažu da pamte zvuk koji se prolomio kao da se paraju i zemlja i nebo i blještavo belu svetlost koja je izbrisala sve druge boje vedrog junskog dana. A potom se danima pogled na grad i okolinu crnio od dima koji se sporo razilazio. Na grad se sručilo najmanje 4000 tona kamena iz zidina tvrđave, kojih, pak, da nije bilo, da ublaže silinu udara, nestalo bi - mnogi misle - Požarevca, Kovina, Grocke, čak i delova Beograda. Smatra se da nikada nigde na Zemlji - a da nije reč o prirodnoj kataklizmi - nije bio jači udar. Po snazi jači čak i od ekspolzije nuklearne bombe bačene na Hirošimu - samo je tehnologija različita, pa je zato šteta, kao i broj žrtava, uslovno govoreći, manji.

I za razliku od materijalne štete, koja je precizno zabeležena i kazuje da je u Smederevu posle 5. juna 1941, od više od 20 hiljada kuća ostalo samo 25 neoštećenih - broj žrtava se ne zna ni danas. 485 je identifikovano i njihova imena su uklesana na spomen-kosturnicu koju je Aleksandar Deroko sačinio na smederevskom groblju još ratne 1942. Prvi podaci koje su zabeležili nemački okupatori govorili su o oko četiri hiljade stradalih. Koliko ih je stvarno - ne zna se...

Kao što se ne zna ni ko je ili šta je bio uzrok te eksplozije koja je, kažu, ličila na dolazak sudnjeg dana... A zato što se nije radilo na otkrivanju, već se naprotiv zataškavala ta tragedija, 5. jun 1941. nije važan istorijski datum kakav bi zasigurno trebalo da bude u spomen na tolike žrtve, takvu tragediju. Šta više, ako na, danas svemoćnom, internetu potražite informacije ukucavši „petojunska tragedija", dobićete neznatan broj tekstova; ali ako unesete „petojunska eksplozija" - otvoriće vam se obilje. Bljesak i prasak i posle toliko decenija zaslepljuju i zaglušuju bol i patnju.

Ali dokle god u centru Smedereva stoji upravo tom eksplozijom ranjena despotova tvrđava, u sred koje se pri svakoj većoj kiši krater koji je eksplozija napravila pretvara u jezero široko pedesetak i duboko deset metara, postojaće i pitanje na koje će neprebrojane žrtve tražiti odgovor: ko li je, šta li je i u ime čega je zapaljena silna municija uskladištena u njoj na početku Drugog svetskog rata?

Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović pitale su Dobricu Jovičića, profesora istorije u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj" u Smederevu, koja ove godine obeležava 150 godina postojanja. Šta je znao, to nam je rekao, a čućete i Vi u još jednoj „kojekuda" priči.

Naslovna strana, autor - Duja - Sopstveno delo, commons.wikimedia.org