Gosti iz prošlosti

Makluanova stanovišta su do te mere prožela način na koji mi u globalnom selu razmišljamo o tehnologiji i medijima da generalno nismo više svesni revolucionarnog efekta koji su njegove ideje imale kada su se tek pojavile. Makluan je učinio da ideja integrisanog planetarnog nervnog sistema postane deo popularne kulture, tako da kad se Internet konačno pojavio to više nije izgledalo toliko čudno, nego više kao prirodan sled događaja.

Brojni su teoretičari koji se ne slažu sa stavovima Maršala Makluana. Neki ga smatraju više pesnikom nego istoričarom, odaju mu priznanje za veštinu intelektualnog kolaža, ali mu zameraju manjak sistematične analize. Makluanovo odbijanje da odgovori svojim akademskim kritičarima sistematičnim dokazima, njegov utopistički ton i teškoće u prevođenju njegovih ideja u teoriju i istraživanje doveli su do opadanja njegovog ogromnog uticaja na akademske i popularne rasprave o medijima. Ali, kao što je jedan od njegovih kritičara istakao, „ako Makluan nije u pravu, i to je bitno".

Činjenica je da je Makluan svoje ideje iznosio efektnim, ponekad zagonetnim, čak protivrečnim tezama. Stil, po kome je postao prepoznatljiv, branio je upravo onim što mu je i zamerano: „Misticizam je samo sutrašnja nauka koju danas sanjamo."

I zaista, dok čitamo Makluanova dela možda ćemo prepoznati svoje misli ili čak slutnje o vremenu koje dolazi, možda se nećemo slagati sa njegovim zaključcima, ali gotovo je sigurno da će nas barem podstaći da o nekim temama pažljivije razmislimo. A možda njegovo vreme tek dolazi, pa su te ponekad zbunjujuće reči zapravo nagoveštaj prizora koji nas čekaju „iza sledećeg ugla istorije." Pred kraj svog velikog mozaičkog izlaganja u „Gutenbergovoj galaksiji", Makluan oštro ocenjuje: „Uz podršku Gutenbergove tehnologije, moć glupaka da uobličavaju i zamagljuju ljudski intelekt neograničena je."

Međutim, Makluan ukazuje i da je „nova električna galaksija zbivanja već duboko prodrla u Gutenbergovu galaksiju." Upozorava da je okončano doba političke demokratije kakva nam je donedavno bila poznata. I zato, podsećajući nas na delo pisca koga je izuzetno cenio, završava poglavlje izjavom u kojoj je sažeo i svoju duboku veru u jedinstvenu mogućnost novog vremena sa njegovim novim medijima:

„Ovo je Noć iz koje Džojs poziva Finegane da se probude." Jer: „Nema putnika na svemirskom brodu Zemlja. Svi su posada."

U "Gostima iz prošlosti" - teoretičar medija Maršal Makluan.

Autor - Hana Gadomski